Njegoš na japanskom

Japanski prevod dela Petra II Petrovića Njegoša „Luča mikrokozma”, u izdanju Njegoševe zadužbine, predstavljen je juče u Rimskoj dvorani u Biblioteci grada Beograda. Delo su preveli Kazuo Tanaka i Hiroši Jamasaki Vukelić.

Prema rečima Zorana Živkovića, predsednika Upravnog odbora Njegoševe zadužbine, ovaj tandem prevodilaca već je napravio jedan podvig, kada su pre tri godine preveli „Gorski vijenac” za japanske čitaoce.

– Ovo je pravi trenutak da se setimo preminulih Kazua Tanake i Nikole Damjanovića, čoveka koji je osmislio Njegoševu zadužbinu. Od 1993. godine do danas, Damjanović je uspeo da upriliči 23 prevoda Njegoševih dela na razne jezike – rekao je Zoran Živković.

Hiroši Jamasaki Vukelić je posetiocima promocije preneo sećanja na svog prijatelja Kazua Tanaku i mukotrpan rad koji su posvetili prevođenju i približavanju srpskog spisateljskog genija japanskim čitaocima.

– U januaru prošle godine odneo sam Tanaki završnu verziju prevoda, a ostalo je da moj dugogodišnji prijatelj napiše predgovor. Već teško bolestan, on to nije mogao da uradi, pa sam ja sledećih godinu dana pisao uvod. U martu 2007. godine moj prijatelj je preminuo, a početkom ove godine bila je promocija našeg prevoda u srpskoj ambasadi u Tokiju – rekao je Hiroši Jamasaki.

On je istakao da su u prevodu koristili klasični japanski jezik da bi što vernije dočarali Njegoševe reči. Pesnikovi deseterci u našem prevodu pretvoreni su u četrnaesterce, po slogovnom principu sedam plus sedam, kazao je, i naglasio da je Kazuo Tanaka bio posvećeni prevodilac. Kada je prevodio Andrićeve razgovore sa Gojom, išao je u Madrid i sedeo u kafani gde su razgovarali, kako bi upio atmosferu. A kada su radili „Gorski vijenac” morali su, jasno, da idu na vrh Lovćena.

– Sedam godina je trajalo prevođenje „Gorskog vijenca”. Računali smo da će isto toliko trajati prevod „Luče mikrokozma”, što smo i najavili. Međutim, mi smo, kao pravi prevodilački Mrkonjići, uspeli da je završimo pre roka – našalio se Jamasaki i zahvalio se Njegoševoj zadužbini i Ministarstvu kulture Srbije na podršci.  

Milo Lompar, profesor srpske književnosti 18. i 19. veka na Filološkom fakultetu u Beogradu, istakao je da će japanski čitaoci kroz „Luču mikrokozma” moći da se upoznaju sa celokupnom tradicijom evropskog pesništva.

S. B. S.