Marko Rubio smenjuje vlast u Venecueli

Nije uspeo Marko Rubio (47) da na prošlim izborima postane predsednik, ali mu se želja sad donekle ostvaruje pošto je u javnosti stvorio utisak da je on američki lider, makar kad je reč o politici prema Venecueli.

Od svih političara u SAD, senator sa Floride najglasnije poziva na rušenje vlade u Karakasu. Stalno u medijima ističe da je predsednik latinoameričke države Nikolas Maduro diktator i da SAD moraju da se uključe da bi spasle Venecuelance od gladi i represije i zaštitile sopstvene diplomate u ovoj zemlji. Prema oceni „Njujork tajmsa”, republikanac je ostvario veliki uticaj na Belu kuću u ovom pogledu i može se nazvati arhitektom i predvodnikom američke politike prema Venecueli.

„Izabrao je bitku koju ne može da dobije. Samo je pitanje dana. Jedino što ne znamo jeste koliko će to trajati i da li će biti mirno ili krvavo”, izjavio je senator o Madurovom silasku s vlasti.

Rubio je prešao put od stranačkih izbora, na kojima je Donald Tramp potopio njegove snove o Zapadnom krilu sprdajući se sa njim kao sa „malim Markom”, do spoljnopolitičke krize u kojoj je dobio priliku da Trampu „šapuće na uvo” šta da radi u Latinskoj Americi. U Belu kuću je dovodio suprugu zatvorenog venecuelanskog opozicionara Leopolda Lopeza, a vršio je i pritisak na Trampa da za venecuelanskog lidera prihvati Huana Gvaida (35), prvog čoveka skupštine koji se prošlog meseca proglasio za predsednika do sazivanja slobodnih izbora. Šef Bele kuće je priznao Gvaida, što su uradile i Kanada i gotovo sve zemlje Latinske Amerike i Evropske unije.

Rođen u Majamiju kao sin kubanskih useljenika, Rubio predstavlja Floridu, saveznu državu sa brojnom kubanskom i venecuelanskom imigracijom, protivnicima socijalističkih vlada u Havani i Karakasu. Republikanac izražava mišljenje svoje izborne jedinice kad od Trampa zahteva da u zemlji sa najvećim rezervama nafte na svetu pokaže „američko liderstvo”. Opravdava mogući rat onako kako su se „prodavali” ratovi u Iraku i Libiju, pričom o užasnom, korumpiranom diktatoru koji izgladnjuje i zastrašuje sopstveni narod. Ako naslednik Uga Čaveza udari na građane, opoziciju ili američke diplomate, Vašington neće odgovoriti protestnom notom, upozorio je Rubio. Kako je i sam priznao, Trampu pokušava da približi „ljudsku stranu priče” o Venecuelancima koji nemaju osnovna sredstava za život, zbog čega je tri miliona građana poslednjih godina napustilo domovinu. Senator je tako postavio stvari da će Tramp ispasti bezosećajan na patnje običnih Venecuelanaca ako ne naredi akciju. Ipak, krajnje levo krilo Demokratske stranke podseća da Tramp i Rubio ne bi trebalo da stoje na istim linijama jer su se na partijskim izborima 2016. sukobljavali upravo na polju spoljne politike. Dok je senator zagovarao intervencionizam, njujorški milijarder je obećavao suzdržavanje od smena režima. „Ne želimo da druge zemlje biraju naše lidere pa treba da prestanemo da pokušavamo da izaberemo njihove”, izjavila je Talsi Gabard, demokratska kongresmenka koja će se kandidovati na predsedničkim izborima 2020.

Iz Kukute, kolumbijskog grada na granici sa Venecuelom, Rubio je prekjuče poručio da će američka humanitarna pomoć, dopremljena tokom vikenda, ući u Venecuelu bez obzira na to šta kaže zvanični Karakas. Ranije je Madurova vlada saopštila da neće pustiti konvoj sa hranom i lekovima jer u njemu vidi pripremu „američke invazije”. Dok čavisti blokiraju put, Rubio poručuje venecuelanskoj vojsci da će biti kriva za „zločin protiv čovečnosti” ako ne ukloni barikade, a Gvaido traži od snaga reda da propuste kamione i najavljuje da je 600.000 dobrovoljaca spremno da sledeće subote prenose pakete iz Kolumbije u Venecuelu. Mark Grin iz Ju-Es-Ejda poručuje sa granice da su „deca gladna i nema lekova u većini bolnica” i da je američka humanitarna pomoć na putu i za izbegličke kampove u Kolumbiji i Brazilu, gde se sjatio najveći broj venecuelanskih imigranata. Prema pisanju barselonske „Vangvardije”, SAD su preko Ju-Es-Ejda pokušavale da dovedu do promena u Karakasu još dok je predsednik bio Ugo Čavez. Preko ove agencije Stejt departmenta, Vašington je finansirao antičavističke nevladine organizacije i studentske pokrete, među njima i pokret u kojem je Gvaido ušao u politiku.