Takse na struju dobijenu iz uglja tek kada uđemo u EU

Upozorenje da bi cena struje za potrošače zapadnog Balkana mogla biti veća i do 30 odsto, ukoliko nam Evropa nametne takse na emisiju ugljen-dioksida, koja se plaća na proizvodnju električne energije iz uglja, ne treba, bar za sada, da brine potrošače u Srbiji.

Iako je ova vest došla od direktora Sekretarijata Energetske zajednice, Janeza Kopača, koji je o ovome govorio na sednici Odbora za privredu Skupštine Srbije, naša zemlja neće imati obavezu uvođenja taksi pre nego li postane član Evropske unije.

– To što smo članica Energetske zajednice ne obavezuje Srbiju da uvodi ove takse pa samim tim poskupljenja struje neće biti. I kada Srbija postane članica EU, ta regulativa se ne primenjuje automatski već se o njoj pregovara – objasnio je ministar energetike Aleksandar Antić.

Tako da, dodaje, ne postoji potreba da u ovom trenutku na bilo koji način uznemiravamo naše građane bilo kakvim najavama poskupljenja cena električne energije, jer njih neće biti.

Ono što je, međutim, izvesno je da do 2023. godine moraju da se gase stari termoblokovi u čitavom regionu. Akcenat je na povećanju energije iz obnovljivih izvora, koja je višestruko skuplja od struje koju dobijamo iz uglja.

Najvišu cenu struje u regionu ima Bugarska, a Srbija najnižu i u regionu i u Evropi. Naša zemlja za sada pokriva potrošnju proizvodnjom, ali regionu generalno nedostaju novi kapaciteti.

Prof. dr Slobodan Ružić, bivši savetnik ministra energetike, kaže za „Politiku” da spekulacije o uvođenju taksi na emisiju ugljen-dioksida u proizvodnji električne energije pa i u drugim sektorima, postoje već dugo. Teško je proceniti koliko su realne.

– Za sada ove takse nisu nigde uvedene. Postoje manje ili više oštri propisi o zaštiti životne sredine od emisije čestica, sumpornih oksida... Ali niko zbog toga nije odustao od proizvodnje struje iz uglja. I neće. To su argumenti nerazumnih lobista, koji bi da gase termoelektrane – ističe Ružić.

Svako je oduvek, objašnjava, koristio resurse koje ima, na njih se oslanjao. Tako i mi treba da koristimo sve što imamo, uključujući i ugalj.

– Ako bi se desilo da EU uvede takse, to bi se sigurno kroz Energetsku zajednicu prenelo i na nas, uz izvesno kašnjenje. Ne verujem da će struja kod nas poskupiti zbog toga bar još tri-četiri godine, ali je činjenica da Srbija ima niske i depresirane cene za domaćinstva, a potrebna su sredstva za izgradnju novih kapaciteta bilo kog tipa. Dakle, ne vidim razlog za brigu – objašnjava on.

Upitan koliko je tačno da struja u Srbiji treba da poskupi da bi se pokrili gubici na mreži od oko 16 odsto, Ružić kaže, da to nije tačno.

– EPS distribucija i EMS moraju da grade i održavaju svoje sisteme tako da gubici budu na nivou tehnički opravdanih. Pre svega, distribucija treba da se reši krađa struje, a to znači i „mangupa iz njihovih redova”. ‎Ako imaju neopravdano visoke gubitke, treba da imaju opravdano niske plate. To nije i ne sme biti razlog za poskupljenje. Nadam se da to AERS neće nikad dozvoliti – kaže Ružić.

Umesto pominjanja ovih taksi, čija je cena sada pet i šest puta veća nego što je bila, u većini evropskih zemalja postoji trgovina garancijama porekla, odnosno obaveza da svaki proizvođač ili snabdevač ili veliki potrošač nabavi određeni deo zelene energije. Zato se uz trgovinu strujom, razvija i tržište garancija porekla. Ali, to ipak nisu takse o kojima govorimo – zaključuje naš sagovornik.