Belo polje i mnogo misli

Pre dve godine na Sajmu knjiga, štandu beogradske  izdavačke kuće „Fabrika knjiga” prišla su dvojica mladića i jedan od njih je rekao: „Najradije bih kupio sve ove knjige, ako ni zbog čega drugog, zbog korica.” Kako izgledaju korice knjiga koje je objavila ova izdavačka kuća, moguće je videti u galeriji Grafičkog kolektiva na izložbi Olivere Batajić i Jane Oršolić, koje su odgovorne za dizajn korica literature koju čitaocima nudi „Fabrika knjiga”. Izložba predstavlja ne samo printove finalnih proizvoda, nego i grafičke elemente koji ilustruju proces rada svake autorke pojedinačno, kao i njihova razmišljanja na putu dolaska do konačnog rešenja. Prostor galerije komponovan je tako da je pojedinim delovima nameštaja i aksesoara nagoveštena intimnost ličnog kutka potrebnog i za stvaranje i za čitanje.

Olivera Batajić je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku primenjena grafika. Bavi se grafičkim i veb dizajnom, fotografijom i tipografijom. Radila je na dizajnu izdanja Samizdat 92, Lingva Franka, Filmskog centra Srbije, Narodne biblioteke Srbije…U Lisabonu je radila u novinskoj kući Publico i učestvovala u redizajnu lista „Politika”. Jedna je od osnivača Tipometra, sajta posvećenog tipografiji i dizajnu.

Budući da se bavi fotografijom, Olivera Batajić koristi svoje radove za korice knjiga, iako one nisu namenski pravljene za tu svrhu.

– To su fotografije raznih situacija iz mog života. Fragmentima svoje prošlosti predstavljam svet jedne knjige, i tako im dajem novo značenje postavivši ih u novi kontekst. Ponekad se sadržaj knjige savršeno slaže sa mojim fotografskim zapisima i malim, još nerealizovanim projektima, koji se ređaju jedan za drugim i s vremena na vreme pojavljuju na koricama. Takva je serija fotografija senki, ili poštanska tipografija. Za određene teme materijal iz lične fotografske arhive nije moguće iskoristiti. Tada pribegavam svim vizuelnim materijalima koji mi se nađu u kući – enciklopedije, monografije, doterujući ih detaljima proizvedenim namenski.

Pored toga što korice treba jasno i vidljivo da prenesu informaciju o naslovu i autoru knjige, za mene su one i jedan beli prostor u koji treba da unesem svoja razmišljanja o knjizi. Njima čitaocu otvaram mali prozor u štivo koje se nalazi između korica. Bitno je da ta razmišljanja upakujem na privlačan način. Cilj je da čitalac poželi da uzme knjigu. Ipak, koliko god iskustva stekli, svaka nova korica je jedan veliki početak. Na tom početku je jedno belo polje i mnogo misli, kaže Olivera Batajić.

Edicija „Dan i noć” osmišljena je u okviru Fabrike knjiga kao nova detektivska edicija koja je startovala 2003. godine. Iako žanrovski ipak nije zaživela, postavka noseće fotografije na korici bila je takva da se vidi stanje na stolu privatnog detektiva iz crno-belog filma zlatnog doba Holivuda.

– Pošto knjige ipak nisu bile detektivske, fotografije su počele da opisuju radni sto, lični prostor, uspomene i prolaznost. Lično, svaka korica me vezuje za određeni trenutak i kad ih pogledam, vidim ih kao fotografije sopstvenog lica, posmatram kako se menjaju kako vreme teče, kaže Jana Oršolić koja potpisuje dizajn ove edicije. Autorka ističe da se u ovom poslu trudi da ponudi prijemčiva i prihvatljiva rešenja za širi krug čitalaca koja će istovremeno imati likovnu težinu i prepoznatljivost u stručnim krugovima.

Jana Oršolić radi kao asistent pripravnik na Fakultetu primenjenih umetnosti i kao art direktor u Coba &associates.

Olivera Batajić i Jana Oršolić kažu da posao dizajniranja shvataju veoma lično, ali su svesne i koliko je važno shvatiti težinu odštampanog proizvoda. Izdavača hvale kao osobu koja im daje punu slobodu, ima sluha za eksperiment u dizajnu, ne štedi na prostoru, pa su i knjige „vazdušaste” i „dišu”.

A izdavač Dejan Ilić, povodom ove izložbe, zapisao je:

„Ne jednom, prilazili su mi ljudi i govorili da su dobre knjige koje sam uredio. Ne jednom, iz daljeg razgovora sa njima zaključio bih da oni te knjige nisu pročitali. S vremenom, shvatio sam da je njihov pozitivan sud o kvalitetu knjiga bio zasnovan isključivo na njihovom izgledu. Umesto da kažu: lepe su ti knjige, govorili su: dobre su ti knjige. I  to su baš tako i mislili. Sud o izgledu uopštavali su do ukupnog utiska u knjizi. Bio sam razočaran. Odnekud i danas verujem: da bi knjiga bila dobra mora biti i lepa i imati kvalitetan sadržaj. Sadržaj se, međutim, povukao pred izgledom. A onda sam se utešio shvativši da od takvog, poluutemeljenog suda zapravo ne mogu imati štete. Bitno je da ljudi vide da su knjige dobre, možda će ih jednom i pročitati.”

Izložba u Grafičkom kolektivu traje do 17. maja.