Zahtev za ratnu štetu dopuniti podacima iz 1999. godine

U „Politici” od 13. februara i nekoliko prethodnih brojeva bilo je reči o radu komisije Vlade Srbije za utvrđivanje ratne štete i posledicama agresije snaga NATO-a 1999. godine na zdravlje naroda i životnu sredinu. Pominje se i priprema zahteva za obeštećenje, kao što je to urađeno u Italiji za posledice koje su imali njihovi vojnici prilikom boravka na području Kosova i Metohije, kao prostoru bombardovanom kasetnim bombama.

Nigde se ne pominje dokumentacija sačinjena 1999. godine, koja je bila obavezna u skladu sa Uredbom o proceni štete i Odlukom za njenu primenu („Sl. list SRJ” broj 19, 27. i 34/1999). Za procenu je bilo obrazovano šest komisija, urađeni obrasci za 11 vrsta štete, obavezno dostavljanje podataka Vladi SRJ, opštinama i gradovima. Bio je određen rok, do kraja avgusta 1999. godine, u kojem je trebalo prikupiti kompletnu dokumentaciju o ratnoj šteti.

Zbog promene vlasti u Srbiji i zbog drugih okolnosti, verovatno je da zahtev za naknadu štete nije ni podnet. I pored toga, tada pripremljena dokumentacija sa štetama u naturalnom obliku i po tada aktuelnim cenama, može korisno poslužiti i za sadašnje komisije i konačno sređivanje istorijske građe.

Bilo bi korisno da se sastavi i posebna sveska o napadu na neke objekte. Pored više hemijskih fabrika, porušene su i rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, što je imalo širi uticaj na zagađivanje okoline i zdravlje naroda. Porušene su dve zgrade televizija – u Beogradu i u Novom Sadu, sa više ubijenih civila u njima. Porušen je toranj na Avali, kao ukras Beograda. Od četiri srušena mosta na Dunavu, jedan je bio prvi i tada jedini lučni most od prenapregnutog betona, rad inženjera Branka Žeželja. Napadnuta je kineska ambasada, u kojoj je bilo više žrtava. Bombardovan je putnički voz u Grdeličkoj klisuri, a gađane su i pijace, uz civilne žrtve.

Bez obzira na to što je teško očekivati iole ozbiljniju naknadu štete, treba pripremiti potpunu dokumentaciju, za organe Srbije i za dostavljanje kome bude trebalo.

Prof dr Danilo Vujićić, 
Novi Sad