Istorija se ponavlja

Povodom nedavnih događanja i rasprava u vezi sa zabranom ulaska u bratsku nam Crnu Goru, hteo bih da podsetim na jedan sličan slučaj koji se desio mnogo ranije, a odražava sličnu političku psihologiju i predstavlja jednu neveselu konstantu u ponašanju aktuelnih vlasti.

Navešću primer velikog i čuvenog Marka Miljanova, koji to slikovito ilustruje. Naime, nakon što je grubo ražalovan, i kad ga je knjaz Nikola oterao u penziju (bez penzije) i pored svih nemerljivih zasluga, Marko Miljanov na nagovor prijatelja (i učitelja) T. Oraovca, u svojim Kučima na Medunu mukotrpno prionu da svoje bogato iskustvo pretoči u knjige. Marko je to i učinio i ratničkom rukom napisao nekoliko knjiga. Ali, nakon toga se pojavio problem. Sujetni knjaz Nikola za vreme svoje dugotrajne apsolutističke vladavine nije dozvoljavao da se preštampa ni Njegošev „Gorski vijenac”, a kamoli da se štampaju knjige „polupismenog” Marka, za koga inače Crnjanski tvrdi da je bio bolji pisac kao samouk, nego knjaz kao francuski đak. Tada se trebalo samo knjazu diviti. Tako je Marko, iako već oboleo, morao, kako kaže, za Biograd, gde su mu uz svesrdnu pomoć prijatelji štampali „Primere čojstva i junaštva”. Povodom toga, čestiti Marko piše svom kumu: „Šta da vi pričam za moje veselje kad mi braća Srbi počeše donositi tabake štampanih knjiga da čitam u postelji”.

Ne znam da li je knjaz samodržac zabranio ulazak (povratak) čuvenom ratniku-piscu, ili je bio tolerantniji od nekih kasnijih demokratskih glavara. Da je sreće da i danas imamo jednog ovakvog gorostasa, makar i ovde, u izgnanstvu. Valjalo bi.

P. S. Kad je jednom prilikom pred biljardom knjaz dobacio, aludirajući na lepo obučene glavare, da su verovatno veliki pljačkaši, Marko mu je odgovorio: „Nijesmo, gospodaru, no mali. Mali smo spram tebe!” On reče i preteče, a tada se za to gubila glava.

Tomica Babić, 
Beograd