Mislili da u Novaka ne treba ulagati

Novak Đoković neumorno ispisuje svetle stranice naše sportske i društvene stvarnosti, i same istorije. Ovog 18. februara dobio je najveću svetsku nagradu za podvige u sportu, „Laureus”. Četvrti put je proglašen za najboljeg sportistu planete. Šta iza toga stoji, kako se do te nagrade dolazi? Ukratko, neopisivo mnogo truda i mnogo odricanja. Međutim, Novak, kao i mnogi naši velikani u bližoj i daljoj prošlosti nije uspeo da izbegne zavist i osporavanje od jednog dela domaće javnosti. Neverovatan je broj onih koji mu, po naški rečeno, uspeh ne mogu oprostiti. Utoliko čudnije što Novak, opet po naški rečeno, nikome nije stavio prst u tanjir. Kusa isključivo iz svog tanjira ono što mu niko nije, ni dao, ni udelio. Sam je zaradio. Ali to, samo po sebi, ni izbliza nije dovoljno.

Uspeh je kost koja u našem narodu mnogima zapne u grlu, naročito onima sa manje talenta i obaveznim manjkom karaktera kojim se taj manjak nadoknađuje. Ta pojava je široko rasprostranjena i izvan sporta. Pojednostavljeno, uspeh se, među nama, ne prašta (Sic!). Na sreću, daleko je više onih koji se iskreno raduju svakom poštenom podvigu, svakom uspehu najboljih. Nažalost, oni su tiši, manje se eksponiraju i manje im se daje prostora za radovanje. Efikasniji su zlobni i zavidljivi.

Navešćemo ovde samo jedan primer koji je za ovaj kontekst više nego dovoljan. Čuveni teniser Nikola Pilić, Novakov trener iz dečačkih dana njegove karijere, izrekao je na jednoj našoj televiziji s nacionalnom frekvencijom skoro neverovatan podatak. Naime, ispostavilo se da je prvi Novakov ozbiljniji sponzor koji se pojavio na radost porodice Đoković bio obmanut izmišljotinom da u Novaka ne vredi ulagati jer ima ozbiljnu srčanu manu. Novakov otac je u istoj emisiji naveo čak ime našeg poznatog, sada već bivšeg sportiste, koji je taj podatak izmislio i zbog koga je nesuđeni sponzor odmah odustao. Je li nam to ostalo od Turaka na koje se često vadimo? Nije.

Mentalitet određuje sudbinu svakog naroda. Njegovi koreni sežu nepojmljivo daleko i nisu podložni korekcijama. Kada bismo kojim slučajem taj gorki deo našeg mentaliteta ugradili u najobičniji virus gripa, planeta bi bila u opasnosti.

Mr Vojislav Milić,
Beograd