Pu­pin je­dan od osni­va­ča Na­se

Izu­mom in­duk­ci­o­nih ka­le­mo­va, bez ko­jih ne bi bio mo­guć te­le­fon­ski sa­o­bra­ćaj i mo­der­ne te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je, Mi­haj­lo Pu­pin je po­stao svet­ski pri­zna­ti na­uč­nik i pro­fe­sor na Ko­lum­bi­ja uni­ver­zi­te­tu. On je bio autor 36 na­uč­nih ra­do­va, što je za ono vre­me bio ve­li­ki broj. Ta­ko­đe, na­pi­sao je jed­nu struč­nu i šest po­pu­lar­nih knji­ga i 30 za­pa­že­nih čla­na­ka. Do­bit­nik je Pu­li­ce­ro­ve na­gra­de. 

Bio je član Ame­rič­ke na­ci­o­nal­ne aka­de­mi­je i Srp­ske kra­ljev­ske aka­de­mi­je, pred­sed­nik šest na­uč­nih i struč­nih in­sti­tu­ci­ja i po­ča­sni dok­tor na­u­ka 18 uni­ver­zi­te­ta, uklju­ču­ju­ći i Be­o­grad­ski. Imao je ve­li­ki broj na­da­re­nih đa­ka, od ko­jih su dva, Mi­li­ken i Lang­mu­ir, do­bi­li No­be­lo­vu na­gra­du. Do­bit­nik je šest me­da­lja za na­uč­ne ra­do­ve i tri vi­so­ka od­li­ko­va­nja, od ko­jih je jed­no Ju­go­slo­ven­sko od­li­ko­va­nje be­log or­la pr­vog re­da. 

Pu­pin je 1922. go­di­ne, iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga, pod­neo ostav­ku na član­stvo u Na­ci­o­nal­nom sa­ve­to­dav­nom od­bo­ru za aero­na­u­ti­ku. Tim po­vo­dom pi­smom mu se obra­tio pred­sed­nik SAD, Va­ren Dž. Har­ding: „Moj dra­gi dok­to­re Pu­pin, sa ža­lje­njem pri­mam va­šu ostav­ku u Na­ci­o­nal­nom sa­ve­to­dav­nom od­bo­ru za aero­na­u­ti­ku. Či­ne­ći to, že­lim da vam iz­ra­zim za­hval­nost vla­de i na­ro­da Sje­di­nje­nih Dr­ža­va za uslu­ge ko­je ste uči­ni­li kao član Na­ci­o­nal­nog sa­ve­to­dav­nog od­bo­ra za aero­na­u­ti­ku, ot­ka­ko je osno­van 1915. go­di­ne.

Ko­ri­stim pri­li­ku da za­be­le­žim či­nje­ni­cu ko­ja se pri­zna­je i ce­ni: da ste vi za vre­me svet­skog ra­ta, kao pred­stav­nik pod­od­bo­ra za va­zdu­ho­plov­ni sa­o­bra­ćaj, pri­mi­li na se­be da stvo­ri­te sred­stva za op­šte­nje me­đu aero­pla­ni­ma dok su oni u le­tu, i da ste po­mo­ću opi­ta vr­še­nih i vo­đe­nih u va­šoj sop­stve­noj la­bo­ra­to­ri­ji us­pe­li da uči­ni­te je­dan vr­lo zna­ča­jan pri­log raz­vi­ću jed­nog od ve­li­kih ču­da na­šeg sto­le­ća, ra­dio-te­le­fo­na. Ža­lim što ni­ste u sta­nju da kao član Na­ci­o­nal­nog sa­ve­to­dav­nog od­bo­ra za aero­na­u­ti­ku svoj dar da­lje sta­vlja­te na ras­po­la­ga­nje pro­u­ča­va­nju pro­ble­ma avi­ja­ci­je.” 

Po­red ve­li­kog do­pri­no­sa u raz­vo­ju te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, za mno­ge je ne­po­zna­to da je Pu­pin bio je­dan od dva­na­e­sto­ri­ce čla­no­va Agen­ci­je za aero­na­u­ti­ku, ko­ja je ka­sni­je pre­ra­sla u Na­ci­o­nal­nu upra­vu za aero­na­u­ti­ku i sve­mir (Na­sa). Reč je o ne­za­vi­snoj agen­ci­ji Sa­ve­zne vla­de SAD ko­ja je od­go­vor­na za ci­vil­ni i sve­mir­ski pro­gram, kao i za aero­na­u­ti­ku i is­tra­ži­va­nja u sve­mi­ru. Na­sa je osno­va­na 1958. go­di­ne, a osni­vač je ta­da­šnji pred­sed­nik SAD, Dvajt Aj­zen­ha­u­er. Od ta­da, go­to­vo sva ame­rič­ka is­tra­ži­va­nja sve­mi­ra su pred­vo­đe­na ovom agen­ci­jom, uklju­ču­ju­ći pro­gram „Apo­lo” sle­ta­nja na me­sec, sve­mir­sku sta­ni­cu Skaj­lab, kao i ka­sni­je Spejs-šatl. 

Jo­van Po­po­vić