Osiguranje putuje na istok

Od našeg specijalnog izveštača

Beč, aprila – Srbijajoš nema, nažalost, ni „z” od zdravstvenog osiguranja. I to početno slovo zaslužuje samo zbog svojih građana koji polaze u svet, pa im zbog viza za evropske zemlje treba takva vrsta osiguranja. Uz sve papire mora da prilože polisu sa koje se vidi da su za svaki dan boravka uplatili izvesnu sumu evra. Za ne daj bože. A ako im zatreba, da ne budu prepušteni (ne)sreći, već tretmanu koji dolikuje civilizovanom Evropljaninu. U to se ovih dana mogla uveriti i grupa novinara dvadesetak medijskih kuća iz Srbije koji su, boraveći dva dana u Beču, mogli da se osvedoče šta radi austrijska, a od kraja 2006. i naša osiguravajuća kuća – Unika.

Kada je pre nepune dve godine Unika, najveća austrijska osiguravajuća kuća, kupila 80 odsto akcija Cepter osiguranja, niko nije očekivao čudo. Pogotovo ne za kratko vreme. I upravo to je poslenicima srpske javne reči potvrdio i njen prvi čovek Andreas Brandšteter. Uradili su mnogo, reče, ali od onoga zbog čega su stigli ne samo u Srbiju već i u još 20 zemalja istočne i centralne Evrope, još su dosta daleko.

Od 5,4 milijarde evra fakturisanih premija, čak je 3,5 ostvareno u austrijskoj centrali kojoj pripadaju poslovnice u Nemačkoj, Italiji,Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Ostvareni rast u Austrijije veoma skromnih3,3 odsto. Taman kolika je sadašnja, što je nešto ispod stope inflacije u Austriji. Iakoje profitabilnost na Istoku dosta skromnija, rezultati i postignute stope rasta su veoma visoke – 24 procenta, pa i više od toga.

To je, smatra Brandšteter, još jedan dokaz ispravne poslovne odluke – da se odlučnije krene u razvoj, naročito na Istok. Zašto? Austrija je, prema njegovim rečima, sa 8,5 miliona stanovnika, mala zemlja. Iako je u njoj veoma duga tradicija osiguranja, Unika kao najveća kuća ne bi imala mnogo šansi da postane regionalni i evropski lider bez „plivanja” nizvodno, ali i uzvodno, Dunavom i njegovim pritokama. Sada samo treba imati dovoljno strpljenja i uz valjanu ponudu usluga svih vrsta osiguranja sačekati da se i Istok ekonomski osnaži, a sa rastom i standarda građana porašće i premije osiguranja.

Zoran Višnjić, prvi čovek Unika osiguranja u Srbiji, ističe u prvi plan diverzifikovaniportfoliopovrstamaosiguranja i prodajnimkanalima. Takođenaglašavaodličan start svoje kuće u obaveznom, ali i kasko osiguranju automobila od kraja prošle godine. Već prvih meseci ove postižu dobre rezultate. Svi su izgledi da će ove godine prikupiti oko osam miliona evra premije.

Na pitanje, šta je, ipak, sa zdravstvenim osiguranjem u Srbiji, jer je Unika u Austriji upravo po toj vrsti osiguranja prepoznatljiva, pošto drži najmanje polovinu tih premija, Višnjić kaže da je u njihovoj punoj startnoj godini, kakva je bila 2007, težište stavljeno na konsolidaciju kompanije. Lane je napravljeno 20,4 miliona evra premija, što predstavlja rast od preko 50 odsto u odnosu na 2006. godinu.

Cilj Unike u Srbiji, kako reče, nije da favorizuje bilo koju vrstu osiguranja, ma kako ona bila unosna. Cilj je ponuda paketa usluga – od zdravstvenog i životnog, preko auto, do imovinskog osiguranja. Problem našeg tržišta, odnosno naših ljudi, jeste što svaku vrstu osiguranja doživljavaju kao suvišan trošak. A osiguranje to nije. Kod nas se na sve moguće rizike u životu i dalje gleda po sistemu „neće mene valjda”. Dotle, razvijen svet to vidi sasvim drugačije – ako ne mogu da izbegnem nevolju, daj da je bar smanjim. I oni osiguranje obavezno unose u svoje dugoročne finansijske planove.

Tržište Srbije, prema rečima člana uprave Unike u Srbiji Franca Vajlera, za pet-šest godina malo ko će prepoznati u ekonomskom smislu. Trenutna nevolja je što je ekonomija u usponu, a sa njom i standard građana. Mora se puno i strpljivo ulagati u svest ljudi i promenu njihovih stavova o osiguranju. Mi smo tu, kako reče, ne da prodajemo osiguranje, već da kupujemo rizike. Ko u tome uoči razliku, lakše će doneti pravu odluku.