Diktat EU: više zelene energije

Do­go­vor Evrop­skog par­la­men­ta i čla­ni­ca Evrop­ske uni­je da se do 2030. go­di­ne 32 od­sto ener­gi­je pro­iz­vo­di iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, vi­še ne­go što je ini­ci­jal­no pred­la­ga­no, ali ma­nje ne­go što su tra­ži­li po­sla­ni­ci i po­je­di­ne ze­mlje, oba­ve­zu­je i Sr­bi­ju da po­ve­ća­va uče­šće ze­le­ne ener­gi­je u ukup­nom ener­get­skom mik­su.

Ovo tim pre ako se zna da sva­ko ma­lo s iste adre­se sti­žu ape­li o ga­še­nju ter­mo­e­lek­tra­na na ugalj, jer bi u su­prot­nom mo­gle da bu­du uve­de­ne tak­se na ugljen-di­ok­sid. In­te­re­so­va­nje za Sr­bi­ju po pi­ta­nju grad­nje po­stro­je­nja, ko­ja pro­iz­vo­de či­stu ener­gi­ju, ni­je za­ne­mar­lji­vo. Po­go­to­vo što za raz­li­ku od dru­gih evrop­skih ze­ma­lja Sr­bi­ja i da­lje da­je pod­sti­ca­je za pro­iz­vod­nju či­ste ener­gi­je kroz fi­din ta­ri­fe.

Me­đu kom­pa­ni­ja­ma ko­je su se uklju­či­le u pro­iz­vod­nju či­ste ener­gi­je je „Elek­tro­pri­vre­da Sr­bi­je”, či­ji će ve­tro­park u Ko­stol­cu po­če­ti da se gra­di u tre­ćem kvar­ta­lu ove go­di­ne, ka­da se oče­ku­je da na mre­ži bu­de go­to­vo 150 me­ga­va­ta iz ener­gi­je ve­tra i da će EMS ener­gi­ju pri­mi­ti u si­stem i obez­be­di­ti nje­nu pu­nu sta­bil­nost. U Sr­bi­ji već ima vi­še od 350 me­ga­va­ta no­ve ener­gi­je iz ve­tra i to kroz pro­jek­te „Či­buk i Ali­bu­nar”, „Ma­li­bu­nar”…

Naft­na in­du­stri­ja Sr­bi­je je još pre pet go­di­na raz­vi­la pro­gram ko­ge­ne­ra­ci­je – do­bi­ja­nje elek­trič­ne i to­plot­ne ener­gi­je iz ga­sa. Na naft­nim i ga­snim po­lji­ma u Sr­bi­ji otvo­re­no je 14 ma­lih elek­tra­na, a u ceo pro­gram ulo­že­no je oko 20 mi­li­o­na evra. Tu su i dva ka­pi­tal­na pro­jek­ta NIS-a po­ve­za­na sa eko­lo­škim na­či­nom do­bi­ja­nja elek­trič­ne ener­gi­je TE-TO „Pan­če­vo” i ve­tro­park „Plan­di­šte”. Pu­šta­nje u rad TE-TO „Pan­če­vo”, objek­ta ukup­ne in­sta­li­sa­ne sna­ge oko 200 me­ga­va­ta, pla­ni­ra­no je 2020. go­di­ne, a reč je o elek­tra­ni ko­ja će omo­gu­ći­ti do­bi­ja­nje to­plot­ne ener­gi­je za ra­fi­ne­ri­ju u Pan­če­vu, dok će elek­trič­na ener­gi­ja bi­ti po­nu­đe­na na slo­bod­nom tr­ži­štu. Dru­gi zna­ča­jan pro­je­kat je re­a­li­za­ci­ja iz­grad­nje ve­tro­par­ka „Plan­di­šte” vre­dan oko 140 mi­li­o­na evra. Ukup­na pla­ni­ra­na in­sta­li­sa­na sna­ga ve­tro­par­ka ve­ća je od 100 me­ga­va­ta, a za­vr­še­tak pro­jek­ta ta­ko­đe je pla­ni­ran za 2020. go­di­nu. Na­kon tog pe­ri­o­da NIS i part­ne­ri ras­po­la­ga­će po­stro­je­nji­ma za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je ka­pa­ci­te­ta ve­ćeg od 300 MW, a ujed­no će do­pri­ne­ti za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne u Sr­bi­ji.

Iako ni­je to­li­ko za­stu­plje­na bi­o­ma­sa ima naj­ve­ći po­ten­ci­jal u Sr­bi­ji, udeo od čak 61 od­sto u ob­no­vlji­vim iz­vo­ri­ma ener­gi­je. Re­sur­si su pro­ce­nje­ni na čak 3,405 mi­li­o­na to­na naft­nog ekvi­va­len­ta, po­ljo­pri­vred­ne bi­o­ma­se ima oko 1,67 mi­li­o­na to­na naft­nog ekvi­va­len­ta, ali ste­pen nje­ne is­ko­ri­šće­no­sti ni­je ve­ći od dva od­sto.