Predatorski časopisi vrebaju naučnike

Ponuda je naizgled zvučala idilično. „Veoma smo zainteresovani da objavimo vaš članak, molimo vas da nam pošaljete englesku verziju”, pisalo je, između ostalog, u podužem mejlu. Tim rečima, američki „Časopis za biznis i ekonomiju” (Journal of Business and Economics) samoinicijativno se i poimence obratio piscu ovog teksta, inače doktorandu sociologije.

Ako se izuzme pitanje zašto bi američku stručnu javnost interesovao prevod članka o uticaju tranzicije na beogradske kafane, izvorno objavljen u zborniku s jedne naučne konferencije u Srbiji, sam tekst mejla je ostavljao utisak aljkavosti, zbog kombinovanja fontova različitih veličina. Pretenciozno je zvučala i usputna ponuda da se pošalje radna biografija zarad moguće saradnje u uređivačkom odboru ovog „naučnog glasila”. A povrh svega, kad se ode na sajt izdavača, gotovo da nema opcije koja radi.

Brza pretraga po internetu je pokazala da je reč o „predatorskom” časopisu. Ovi publicistički svaštojedi nastaju pod okriljem volšebnih izdavača sumnjivog kvaliteta, zarad sticanja lične koristi. Funkcionišu tako što „pecaju” potencijalne autore slanjem tipskih mejlova na hiljade adresa da bi im, posle njihovog pristanka, zatražili novac za objavljivanje članka. U slučaju „Journal of Business and Economics” „tarifa” je pedeset dolara po strani teksta, a sve zbog tobožnjeg pokrivanja troškova štampe. Izdavači ovakvih publikacija najčešće lažiraju podatke o sopstvenom kredibilitetu, a po pravilu se ne pridržavaju ni recenzentskih procedura. Neki ne prezaju ni od toga da falsifikuju internet prezentacije postojećih, pa i renomiranih naučnih časopisa, otimajući im identitet zarad lakše prohodnosti.

Sve ove „metode” su pobrojane i u upozorenju Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu, u kojem se autorima skreće pažnja da objavljivanje u „predatorskim” časopisima može veoma negativno da utiče na karijeru mladih istraživača, odnosno na sistem vrednovanja naučnoistraživačkog rada.

„U takvim časopisima se na isti način tretiraju i rezultat skrupulozno izvedenog istraživanja i kompilacija opštih znanja ili trivijalni nalazi, s obzirom na to da je jedini kriterijum za objavljivanje uplata predviđenog iznosa novca”, navodi se u upozorenju, dostupnom na sajtu Rektorata Univerziteta.

Zato se autorima preporučuje da najpre provere da li časopis kojem šalju rad ima ISSN (međunarodni serijski broj), od kada izlazi, koliko brojeva godišnje se izdaje, ko su članovi uredništva i kakva je politika recenziranja. Ti podaci su dostupni na platformi „COBISS” ili portalu „Kobson”. Nastavnici, istraživači, saradnici i studenti kojima je potrebna dodatna konsultacija, kako se navodi, mogu da se obrate i Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković”.

Sve do januara 2017. najdetaljnija svetska baza podataka o „predatorskim” časopisima i izdavačima je bio sajt scholarloay.com, koji je 2010. godine pokrenuo Džefri Bil, bibliotekar s Univerziteta Kolorado u Denveru. A onda je „Bilova lista” naprasno trajno nestala, navodno zbog pretnji tužbama pojedinih prozvanih izdavača. Prema drugoj verziji, sajt je ugašen jer je kompanija „Cabell’s International” iz Teksasa, u kojoj je Bil radio kao konsultant, nameravala da objavi svoju „crnu listu”, što je kasnije i učinila, ali uz naplatu pristupa. Ipak, na pojedinim portalima i dalje se može naći izvorni spisak, koji su mahom anonimni urednici nastavili da dopunjavaju.

S druge strane, sumnja se da ima autora koji svesno šalju radove svaštojedima, ne bi li uknjižili bodove za napredovanje u naučnoj karijeri. Takve slutnje podgreva i statistika. Otkako je pre desetak godina krenula svetska ekspanzija spornih naučnih glasila, naučnici iz Srbije su u takvim časopisima samo do 2013. godine objavili 750 radova. Tako piše u publikaciji „Nauka u Srbiji 2010–2013” Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj. Nije, pri tom, poznato da li je iko od tih autora trpeo bilo kakve posledice, iako se sumnja da su pojedini među njima objavljivali i po desetak radova, a jedan naučnik je imao čak 17 spornih publikacija.

Šilja raskrinkao „Metalurgiju”

Najpoznatiji slučaj raskrinkavanja „predatorskih” časopisa se desio pre nekoliko godina, kada su profesori beogradskog Fakulteta organizacionih nauka Dragan Đurić i Boris Delibašić u „koautorstvu” sa saradnikom Stevicom Radišićem objavili „članak” u rumunskom glasilu „Metalurgija”. U lažnom radu, naslovljenom „Evaluacija transformativnih hermeneutičnih heuristika za procesiranje slučajnih podataka”, napisanom na „tarzan inglišu”, namerno su napravili zbrku od najrazličitijih pojmova – od informatičke terminologije, do EU i obrazovnog nivoa žena i religije. Od „referenci” su se pozivali na „najnovije” nalaze odavno preminulih naučnika, ali i na „Mikijev zabavnik”, odnosno na Diznijevog junaka Šilju. Autori su poslali i svoje fotografije s lažnim brkovima i perikama. I sve je to objavljeno, bez ijedne ispravke.