Kritika ili destrukcija

Sa vrlo nepovoljnim nasleđem današnja Srbija gradi svoju pregovaračku poziciju za konačno razrešenje kosovske krize ili za uspešno istrajavanje u eventualno zamrznutom konfliktu. Od prethodne vlasti, koja je imala dobrih dvanaest godina i sijaset dobrih prilika da konsoliduje zemlju, zatečene su samo krhotine od nacionalne ekonomije. Pred međunarodnim finansijskim institucijama ostali su dugovi do guše. Bruto društveni proizvod i svi parametri razvojne strategije – od infrastrukturnih projekata do fiskalne i monetarne politike – beležili su fijasko. Institucije kulture, koje je trebalo da predstave evropski karakter Srbije, izgledale su kao napuštena gradilišta. Međunarodni ugled zemlje srozan je do beznačajnosti i ignorisanja u procesima traženja rešenja za pitanje Kosova i Metohije. Sasvim je jasno zašto takav ukupni ambijent nije mogao da se preporuči stranim investitorima. A bez njihovog novca i preduzetničke energije, opet, zemlja je tonula sve dublje i beznadežnije. To je bio začarani krug iz koga je bilo moguće izaći samo sa jasnom vizijom kakva se budućnost želi i jasnim planovima kako da se u tu budućnost stigne. Na izborima u proleće 2012. godine Srbija je glasala za konkretnu političku ponudu Srpske napredne stranke. I na svim potonjim izborima – od lokalnih, preko parlamentarnih do predsedničkih.

Danas je profil Srbije bitno drugačiji. Po svakoj tački depresivnih bilansa prethodne vlasti – od ekonomije do ugleda u svetu – današnja Srbija zakoračila je u zonu prosperiteta. Možda ne uvek tempom koji bismo želeli, ali dramatično bolje nego otkuda se krenulo pre sedam godina. Pritom, prethodna vlast je ostavila pustoš kao rezultat svoga mandata, a ova vlast je postigla razvojne skokove već od prve izborne pobede i nastavlja ih u svakodnevnom kontinuitetu. Samo da pomenemo ono što su ugaoni kamenovi oporavka zemlje na pokazateljima iz 2018. godine: rast BDP-a od 4,4 odsto, javni dug 50 procenata od BDP-a, stabilan kurs dinara i više od tri milijarde stranih direktnih investicija, prepolovljen broj nezaposlenih i konstantno povećanje zarada zaposlenih. Opšti napredak neposredno je vidljiv na panoramskom pogledu pokrenutih industrijskih pogona, izgrađenih i rekonstruisanih klinika, otvorenih muzeja, gradilišta infrastrukture i stanova i projekata pripremljenih za realizaciju u ovoj godini. Principijelnom i racionalnom politikom Aleksandar Vučić je otvorio najznačajnija vrata svetske politike pa bi se moglo reći da malo koji današnji državnik ima takav raspon i učestalost kontakata sa liderima koji kreiraju međunarodne odnose.

Sve to ima dvostruku vrednost. Samo po sebi to je dobrobit za svakog građanina. U procesima koji se bave pitanjem Kosova i Metohije, od Briselskih pregovora i razmatranja redovnih izveštaja u Savetu bezbednosti UN, do panela na međunarodnim forumima, Srbija je danas uvaženi sagovornik.

Na unutrašnjoj sceni Srbija je kroz pet izbornih ciklusa od 2012. godine pokazala najviši demokratski kapacitet i političku stabilnost koji su takođe ugrađeni u njenu pregovaračku snagu i međunarodni autoritet. Ankete koje su sprovođene u redovnim intervalima između izbora pokazivale su bez izuzetka identične rezultate, a pre svega konstantnost političkih opredeljenja građana i apsolutnu dominaciju Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

U demokratiji opozicija se bori za vlast snagom svojih ideja. Naša opozicija nema ideje, nema strategiju za budućnost Srbije, nema ni iole ubedljiva personalna rešenja. „Ugovor sa narodom” odavno je potrošeni demagoški trik koji je lansiran pred peti oktobar, a posle ovog datuma pokazala se njegova stvarna suština. Potpisnici ugovora isključivo su se borili za ličnu korist, toliko surovo da su uništili ne samo egzistencijalnu supstancu Srbije, nego i sopstvene partije – sve do jedne, bez izuzetka. Druga kompromitovana fraza opozicije je „vlada eksperata”. Srpsko društvo već je osetilo na svojoj koži „blagodeti” takvog koncepta. Danas se iza njega krije nepoverenje opozicionih lidera u sopstvenu političku kompetentnost i autoritet. I tako dalje, po svim tačkama ovog nedoraslog papira. Isti „ugovor” i isti izvođači već su jedanput upropastili ovu zemlju. Danas, kada se Srbija uzdiže iznad razvalina koje su ostavili za sobom, oni bi ponovo da je povuku u ambis.

Bezidejnost opozicije ne može da bude alternativa strategiji oporavka, uspona i budućnosti Srbije koja se već ostvaruje. Ali, ako se upari sa zahtevom da se raspišu izbori na koje ona neće izaći, onda postaje jasno da cilj opozicije nije konstruktivna kritika vlasti, nego destrukcija srpske pozicije u trenutku kada se vode pregovori o najvažnijem nacionalnom pitanju – o Kosovu i Metohiji, i kada ubrzani razvoj Srbije i povratak međunarodnog ugleda izazivaju nervozu kod naših suparnika u okruženju i njihovih pokrovitelja. Kome to odgovara? Građanima Srbije svakako ne.

Direktor Zavoda za udžbenike

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista