Ugrožene svetske zalihe hrane

Nedavno je objavljena prva studija UN-a koja je proučavala biljke, životinje i mikroorganizme koji nam pomažu da svakodnevno imamo hranu na tanjirima. Razlog tome je preveliki broj farmi, fabrika i gradova, zbog kojih je sve manje prirodnih staništa, a sve više hemikalija.

Mogućnost čovečanstva da proizvede dovoljnu količinu hrane, propada zbog naše nemogućnosti da zaštitimo biološku raznolikost, prenosi Gardijan. Pored navedenog, biljnom i životinjskom svetu ne pomaže ni čovekovo oslanjanje na pesticide, herbicide i ostale hemikalije korištene u agrikulturi.

Većina država negativno utiče na biološku raznolikost zbog prevelikog iskorištavanja zemlje. Seku se šume zbog otvaranja farmi, betonski gradovi zamenjuju prirodna staništa, a svakodnevna izgradnja fabrika uništava vazduh i atmosferu. Od ostalih uzroka, UN-ova studija navodi i preveliko korištenje zaliha vode, zagađenje i klimatske promene. Iako svet danas proizvodi puno više hrane nego pre, čitav sistem se oslanja uglavnom na širenje monokultura.

Istraživanje koje prenosi Gardijan, kaže da dve trećine useva dolaze od samo devet vrsta biljaka. Na primer, od pirinča, krompira, kukuruza i pšenice, dok je ostalih 6000 uzgojenih vrsta biljaka u generalnom padu, a zalihe iz prirode je sve teže pronaći. Iako potrošači ne uviđaju ove promene, jer im je gotovo sve nadohvat ruke u različitim prodavnicama, autori studije kažu da bi se i to moglo promijeniti.

"Supermarketi su natrpani hranom, ali to je većinom uvoz iz drugih država i nema puno raznolikosti. Oslanjanje na mali broj vrsta znači da su one podložnije klimatskim promenama i potencijalnim bolestima", navodi Džuli Belanger, koja je učestvovala u pravljenju izveštaja. Primeri za ovo već postoje - 1840. godine u Irskoj je došlo do masovne gladi zbog bolesti krompira.

"Potreba za promenom načina na koji se hrana proizvodi je neminovna. Moramo osigurati biološku raznolikost, jer to nije nešto što možemo gurnuti sa strane. Moramo shvatiti da je to nezamenjiv izvor i ključni deo strategija menadžmenta", rekla je Belanger. Studija je naišla na dokaze da se neke promene ipak događaju. Poslednjih godina, pokušava se poboljšati održivi eko sistem šuma, poljokulture i ekološki prihvatljivo ribarenje. Ipak, autori naglašavaju da te promene nisu dovoljne jer trenutno, organska agrikultura pokriva 58 hektara svetske površine, ali čini samo jedan procenat globalne farme.