Srbi „manjina" u Klubu Srba

Sarajevo – Nakon više od četiri meseca, koliko je prošlo od opštih izbora u BiH, Federacija BiH(FBiH) dobila je  prošle sedmice novu zakonodavnu vlast koja je, kao i svaki put do sada, uspostavljena uz ignorisanje prava i interesa malobrojnih Srba koji žive u tom entitetu. Naime, Dom naroda federalnog parlamenta ponovo je konstituisan sa krnjim sazivom  Kluba Srba - od 17 delegata, koliko bi ih trebalo biti u klubovima svakog od konstitutivnih naroda, izabrano je  njih 14.

Da apsurd bude veći, od tih 14 samo četiri su iz reda srpskih stranaka i birao ih je srpski narod, a svi ostali dolaze iz probosanskih stranaka i izabrani su u sredinama u kojima žive Bošnjaci. Šest ih je iz SDP-a Nermina Nikšića, a ima ih i iz SDA Bakira Izetbegovića, jedna od njih je Smiljana Viteškić.

Neprihvatljiva ustaljena praksa konstituisanja  zakonodavne vlasti u FBiH, prema mišljenju novoizabranog  srpskog delegata u Domu naroda Gorana Broćete,  „najjasnije govori o položaju i stanju srpskog stanovništva u tom entitetu”. To je, kaže on, i dokaz da su „Srbi u Federaciji svedeni na statističku grešku”.

Da li će u dosadašnjoj istoriji federalnog Doma naroda Srbi prvi put dobiti šansu da  u tom domu „snagom većine” mogu braniti interese srpskog naroda, ili će u njihovo ime i dalje odlučivati neko drugi, to zavisi od toga iz koje stranačke opcije će doći tri  nedostajuća delegata koje će, na osnovu posebnog uputstva, odabrati Centralna izborna komisija(CIK). Već postoji bojazan od moguće popune iz redova probosanskih stranaka, jer ukoliko se to dogodi „položaj malobrojnih Srba u Federaciji biće još gori”.

U novokonstituisanom federalnom Domu naroda prazno je i mesto predsedavajućeg tog doma iz reda srpskog naroda. Na tu poziciju grupa delegata iz Kluba Srba predložila je Žarka Vujovića, ali on  zbog nedostataka ruku, to jest potrebne većine, kao posledice situacije koja jeste, nije izabran.

Šta je, zapravo, krajnja namera i cilj bošnjačke strane može se zaključiti i iz izjave novoizabranog zamenika predsedavajućeg iz reda bošnjačkog naroda, SDA-ovog Aljoše Čampare da  će „SDA  za zamenika iz reda srpskog naroda podržati onog kandidata koji bude za evroatlantske integracije” i koji dolazi iz „probosanskih stranaka i probosanskog bloka”.

„To treba da bude predstavnik srpskog naroda koji dolazi s područja  Federacije, jer je ovo parlament Federacije BiH”, rekao je Čampara za sarajevski portal „Kliks” .

Na neravnopravan položaj malobrojnih Srba u Federaciji BiH ( na teritoriji tog entiteta 1991. godine živelo je oko 600.000 Srba, a danas ih ima oko 50.000) i diskriminatorski odnos prema njima, ukazali su pre tri dana  na sastanku u Sarajevu i predstavnici Saveza srpskih udruženja FBiH, Saveza opštinskih udruženja izbeglih i raseljenih RS i Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH.

Na tom sastanku moglo se čuti, između ostalog, da se „Srbi od rata do danas osećaju nesigurno u FBiH”, da  se „vrši atak na njihovu imovinu”, da  i nakon 24 godine od rata, lokalne zajednice u FBiH „krase“ opustošena i razorena srpska sela, te da se Srbima, kao konstitutivnom narodu, „uskraćuje i pravo na zapošljavanje”. Kao primer pomenuto je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo u kome od 320 zaposlenih ima samo 10 Srba, a na rukovodećim mestima nijedan.

„Federalne vlasti čine sve da se Srbi u FBiH osećaju nesigurno”, kazao je na sastanku u Sarajevu Ignjat Simić, predsednik Saveza opštinskih udruženja izbeglih i raseljenih RS. Ponekad mu se, kaže on, čini da „veća prava  od Srba povratnika u FBiH uživaju ilegalni migranti koji su preplavili BiH”.