Pravda za odabrane

Pre nešto više od mesec dana, u javnosti se pojavilo pismo podrške subotnjim građanskim protestima pod naslovom „105 od 5 miliona”, sa potpisima sto petoro zaposlenih na Filozofskom fakultetu u Beogradu („Peščanik”, 18. 1. 2019). Tu se, s punim pravom, vlasti optužuju da „urušavaju institucije i primenu zakona” i da „progonima u tabloidima, pretnjama, pritvorima, sudskim procesima i nasiljem pokušavaju da zastraše i ponize građane Srbije”.

Na ovom mestu, međutim, izrazio sam čuđenje („Politika”, 28. 1. 2019) jer se u ovom dokumentu srpske vlasti optužuju da „odustaju od evropskog puta i dobrosusedskih odnosa”, dok se nijednom rečju ne pominju Kosovo i Metohija. Ukazao sam na to da se pitanje Kosova ne može odvajati od borbe za ljudska prava, vladavinu prava i demokratiju. Tamo građani Srbije trpe najstrašnije urušavanje institucija, bezakonje, progone, pretnje, pritvore i sudske procese. To je posledica oružane agresije vodećih zemalja EU (1999) i njihovog rada na stvaranju velike Albanije. Sa izuzetkom Grčke i Rumunije, koje nisu priznale „Kosovo”, naši „dobrosusedi” u tome su im dali punu podršku. Albanija je čak učestvovala u napadu na Srbiju i danas svima zvanično saopštava da će pripojiti ove srpske teritorije. Srpske vlasti na ovakve dobrosusedske poruke odgovaraju rečitim ćutanjem. Ukoliko Aleksandar Vučić i saradnici uspeju u svom naumu da „razgraniče” Srbiju sa Kosovom i Metohijom, više od 70.000 naših građana biće izloženo opasnosti od doslovnog uništenja.

Ovih dana na Filozofskom fakultetu, međutim, iznova smo se uverili na koji način deo potpisnika pisma „105 od 5 miliona”, a reč je o onima koji dolaze sa Odeljenja za istoriju – Radoš Ljušić, Vlada Stanković, Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović i ostali – shvata čak i tako nesporna načela kao što su „odbrana institucija”, „primena zakona” i borba protiv „progona”, „pretnji”, „nasilja” i „poniženja”.

Čitaoci „Politike” su, da podsetim, već godinama nevoljni svedoci progona profesora i studenata Odeljenja za istoriju, koje organizuju i sprovode upravo ovi hrabri borci i borkinje za vladavinu prava i ljudsko dostojanstvo. Potpisnik ovih redova ih je, zajedno sa još dvoje kolega, Žarkom Petkovićem i Verom Vasiljević (profesorka na Odeljenju za arheologiju), sprečio u pokušaju da nam oduzmu profesorska zvanja i radna mesta. Ovi humanisti sprečavali su čak i naše studente postdiplomce da odbrane svoje diplomske i postdiplomske radove. Tada je, kroz istog „toplog zeca”, morao da prođe i kolega Đorđe Bubalo. Od tada do danas, međutim, svi univerzitetski i fakultetski statuti i pravilnici, upozorenja rektora, univerzitetskog ombudsmana, pravnih službi Univerziteta i Fakulteta, pokušaji dogovora, nisu sprečili ove heroje javne reči i misli da, uz pozivanje na autonomiju Odeljenja, zvanje i posao oduzmu kolegi Aleksandru Fotiću.

Danas je u toku besprimerno, višemesečno zlostavljanje profesorke Mire Radojević. Marljivi sprovodilac naloga naših građana i građanki, upravnik Odeljenja za istoriju Miloš Jagodić, zaista se svojski trudi da, uprkos slovu statuta i pravilnika, spreči njeno unapređenje u zvanje redovnog profesora.

Najgore, međutim, tek dolazi. U narednih mesec dana ovi humanisti će pokušati da s posla izbace docente Nebojšu Šuletića i Maju Nikolić. Njihove referate o ovim kolegama, prepune izmišljotina, sa sve imenima potpisnika, svako može da pročita na sajtu Filozofskog fakulteta.

Zašto to čine? O tome mogu samo da nagađam. Zašto se o tome javno ne izjasne? Zar tribine na Filozofskom fakultetu, na kojima baš oni uče studente građanskim vrlinama, ne nose naslov „Nije filozofski ćutati”?

Potpuno je neverovatno da profesori Univerziteta u Beogradu već godinama moraju da trpe sramotno nasilje, kršenje procedura i volje fakultetskog veća. Je li moguće da ne postoji zakonski način da se progoni zaustave? Hoće li ovaj tekst pomoći da se bezakonje i javni skandal na Filozofskom fakultetu konačno prekinu?

Nedela jedne klike, naravno, ne pripisujem svim potpisnicima pisma „105 od 5 miliona”. Naprotiv, to su kolege koje se, svojom ubedljivom većinom, godinama suprotstavljaju nasilju na Odeljenju za istoriju i, u fakultetskom veću, glasaju na osnovu proverljivih činjenica.

Nemam nameru ni da ono što građani i građanke sa Odeljenja čine pripišem pokretačima subotnjih protesta. Među osnivačima Saveza za Srbiju su ljudi koji su, u vreme najgorih progona, javno stali iza mene i mojih kolega. Ali nemam ni trunku sumnje u to da bismo jednog dana, ukoliko bi humanisti sa Odeljenja za istoriju i njima slični prigrabili vlast, današnjih progona, pretnji, nasilja i poniženja mogli da se sećamo kao doba harmonije i pristojnosti.

Sloboda od nasilja i vladavina prava? Naravno, ali samo za odabrane. Nije sporno pravo na različite političke stavove, nego dvoličnost. Javna odbrana građanskih vrlina, a iza zatvorenih vrata razulareno nasilje. Mi smrtnici, jednostavno, moramo da se postaramo za to da, posle „oslobođenja”, ne dočekamo nova bezakonja i još crnje dane.

Vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Demanti

Povodom teksta pod naslovom „Pravda za odabrane” vašeg kolumniste Miloša Kovića, u kojem je izrečen niz neistina, uvredljivih iskaza, iskaza namerenih da nas profesionalno i moralno diskredituju u javnosti, i iskaza za koje smatramo da su usmereni protiv naše lične bezbednosti, ovim putem želimo da demantujemo sledeće:

1. da organizujemo i sprovodimo bilo čiji progon na Filozofskom fakultetu;

2. da smo bilo kome pokušali „da oduzmemo” profesorska zvanja i radna mesta;

3. da smo na bilo koji način učestvovali u nasilju, kršenju procedura, i da nismo poštovali „volju” fakultetskog veća.

U Beogradu, 19. marta 2019.

prof. dr Radoš Ljušić
prof. dr Dubravka Stojanović
prof. dr Nikola Samardžić
prof. dr Vlada Stanković