„Moralnost" i nacionalno priznanje

Posle zaključka prošlogodišnjeg ciklusa skupova o tome da treba nastaviti sa dodeljivanjem priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, Ministarstvo kulture i informisanja, u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, juče je organizovalo okrugli sto o preciznim kriterijumima koje treba utvrditi povodom ovog važnog nacionalnog priznanja.

Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Ministarstva kulture i informisanja i predstavnici reprezentativnih udruženja iz oblasti književnog stvaralaštva, prevodilaštva i izdavaštva, komentarišući član 14. Zakona o kulturi, koji će pretrpeti određene izmene, kao i samu postojeću uredbu o uslovima i načinu dodele priznanja. Najviše komentara predstavnika reprezentativnih udruženja izazvalo je zakonsko određenje da pravo na priznanje može steći umetnik, odnosno stručnjak u kulturi, koji „poseduje visoke moralne kvalitete”, što se po mišljenju Jovana Zivlaka, predsednika Društva književnika Vojvodine, može pretvoriti u eliminaciju političkih neistomišljenika, prema nečijoj subjektivnoj proceni podobnosti. Miloš Konstantinović, predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije, primetio je da je poželjno da umetnici ne budu suviše politički „korektni” i da o njihovoj moralnosti ne treba na taj način da se prosuđuje. Živorad Ajdačić u negativnom smislu naveo je primer Bore Ćosića, koji živi u Nemačkoj, ali se, po njegovim rečima, kritički odnosio prema Srbiji. Snežana Kutrički, potpredsednica Udruženja dramskih pisaca, zapazila je da je potrebno da postoji određena odgovornost prema državi koja priznanje dodeljuje, ali da reč „moralno” treba zameniti određenjem profesionalnog i etičkog ugleda u društvu. Po ugledu na slično priznanje koje se dodeljuje u Crnoj Gori, predloženo je da se određenje „moralno” zameni sa unapređenjem nacionalnih vrednosti i njihovoj međunarodnoj afirmaciji.

Još neki od kriterijuma koji bi trebalo da budu usaglašeni u saradnji sa reprezentativnim udruženjima, ali i sa institucijama kulture (koje takođe mogu da predlože kandidate za priznanje), jesu i broj predloženih članova, kao i to koje su nagrade zaista važne u svakoj od oblasti. Dragan Mraović, član Upravnog odbora Udruženja književnika Srbije, podsetio je na to da nacionalno priznanje ne može da se uporedi sa penzijom, kao stečenim pravom, već da je tu fokus pre svega u vrhunskim zaslugama umetnika u pogledu nacionalne kulture. Zbog toga je apelovao na udruženja da izdvoje najvažnije nagrade, ali i da broj predloženih kandidata ograniče na one koji su zaista dali vrhunski doprinos u svojoj oblasti. Pritom, Mraović je predložio da u obzir budu uzete i nekadašnje velike nagrade, poput Oktobarske.

Vasa Pavković, predstavnik Srpskog književnog društva, ukazao je na važnost izbora komisije koja će odlučivati o predlozima kandidata.

– Ako je komisija loša, neće vredeti ni najbolji predlozi – dodao je Pavković.

Svi učesnici u raspravi bili su saglasni u oceni da bi trebalo izbaciti zakonsko određenje da vlada „izuzetno može dodeliti priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi”. Dragan Mraović objasnio je da je reč „izuzetno” bila dodata za mandata ministra kulture Ivana Tasovca, kako bi zakon mogao da se izuzme.

Do sledeće rasprave, reprezentativnim udruženjima preostaje da definišu najvažnije nagrade i vrednosti u svakoj od umetničkih oblasti i da ih dostave Ministarstvu kulture.