Rast BDP-a bez razvoja ekonomije

Budžetski suficit je, kako reče ministar finansija, trenutno tri puta veći od planiranog, pa sledi novo povećanje plata i penzija, a sve to omogućuje rast BDP-a, kakav, ističu čelnici, malo ko ima. Reklo bi se, za svaku pohvalu. Ali nije. Suficit se ne planira, a veće plate u javnom sektoru ne obećavaju, već sistemski uređuju, penzije takođe. Doduše, rast penzija je bio sistemski uređen, ali je urušen. Zato je to kod nas stvar odluke vlasti, tačnije samog vrha vlasti. A bruto domaći proizvod (BDP) i pored rasta brine, i zbog načina kako ga stvaramo i kako ga trošimo.

Pojednostavljeno, BDP je novostvorena vrednost (bruto vrednost umanjena za međufazne troškove) u dobrima i uslugama stvorenim u toku godine u Srbiji, koja se istovremeno i troši, a deo izvozi. Deo potrošnje podmiruje se uvozom roba i usluga. Ako je uvoz u toku godine veći od izvoza to znači da je potrošnja dobara i usluga veća od ostvarene proizvodnje dobara i usluga u toku te godine, tj. ukupna potrošnja = proizvodnja + uvoz – izvoz. A mi smo u prošloj (2018) godini baš preterali sa robnim deficitom od 5,6 milijardi evra, čime smo samo doskorašnji budžetski deficit zamenili upozoravajućim spoljnotrgovinskim robnim deficitom.

Posmatrano sa prihodne strane, BDP predstavlja zbir plata, kamata, rente, profita, amortizacije i indirektnih poreza, tj. BDP = P + K + R + PR + Am + IP. Sa rashodne strane posmatrano, BDP je zbir lične potrošnje, javne (državne) potrošnje, bruto investicija i izvoza, umanjen za uvoz, tj. BDP = LP + JP + BI + (I – U). Dakle, ako je LP 70, JP 20, BI 20, izvoz 30, a uvoz 40, onda stvoreni BDP iznosi 100, a ukupna potrošnja 110.

Srbija, posmatrano i sa prihodne i sa rashodne strane, već duže ima ozbiljan problem, koji se sve više zaoštrava, iako BDP raste. Na prihodnoj strani problem su plate i profit (dobit) kao komponente BDP-a. Obe su u velikoj meri ograničene znatnim prisustvom stranog vlasništva u materijalnoj proizvodnji i prometu, strukturom proizvodnje i visokim uvoznim sadržajem. Ako izuzmemo plate u oblasti finansijskih i drugih intelektualnih usluga, a posebno usluga IT sektora, koji predstavlja jednu od retkih svetlih tačaka naše ekonomske stvarnosti, nivo plata, koji istovremeno odražava i kvalitet zapošljavanja u oblasti materijalne proizvodnje, zaista je zabrinjavajući.

 Prosečna decembarska plata u Srbiji, u koju ulaze i plate u javnom sektoru, bankarstvu i uslugama IT sektora, iznosila je 52.372 dinara, dok je medijalna zarada (iznos ispod koga je 50 odsto zaposlenih zaradilo tog meseca) bila 39.623dinara, verovatno nedostižnih za većinu zaposlenih u materijalnoj proizvodnji i prometu. Dakle, plate kao komponenta BDP-a ozbiljno vuku iznos BDP-a nadole. Isti je slučaj i sa dobiti ostvarenom u proizvodnji i prometu koje karakterišu visok uvoz repromaterijala i roba, neretko skuplje plaćen matičnim i drugim firmama u inostranstvu, naravno, na štetu dobiti koja se ovde iskazuje. Time se može objasniti sasvim očigledan raskorak između vrednosti ostvarenog BDP-a i bruto vrednosti ostvarene proizvodnje, prometa i usluga.

Sa rashodnom stranom BDP-a, odnosno sa njegovom upotrebom, stvari godinama, takođe, stoje loše, počev od njegovog naglog pada tokom poslednje decenije prošlog veka, koji smo ispratili sa BDP-om za trećinu manjim od onog iz 1989. godine. I pored pada nivoa lične i javne potrošnje došlo je do preraspodele BDP-a na štetu investicija, koje su već godinama i po obimu, strukturi i sadržaju ograničavajući faktor kvalitativnog razvoja srpske ekonomije. Uostalom, optimalan odnos u raspodeli BDP-a na ličnu, javnu potrošnju i investicije nije stvar političke odluke, već definisane dugoročne razvojne strategije, koje, nažalost, nemamo ni u naznakama. A bez razvojne strategije nema ni jasnih prioriteta, nema ni putokaza za kreiranje odgovarajućeg sistemskog ambijenta i ekonomske politike, niti sklada između kadrovskih potreba privrede i javnog sektora i kadrovske ponude koju obezbeđuje postojeći obrazovni sistem. Da bismo to imali, treba nam država jakih institucija kadrih i ovlašćenih za stvaranje potrebnih pretpostavki za održiv rast i razvoj.

Ekonomista, Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista