Igrom mogu da osetim Nižinskog

Srećan sam što ću nastupiti u Srbiji, to je za mene specijalno mesto, a i vaši ljudi su specifični, kaže Sergej Polunjin, ukrajinski baletski umetnik, koji je postigao svetsku slavu, a rado i često boravi u Srbiji i vlasnik je našeg pasoša. Danas ima 30 godina, a sa 19 je postao najmlađi prvak Kraljevskog baleta u Londonu, igrao je neštedimice u ovoj kući i onda rekao – dosta. Ukazao je pritom na težak položaj baletskih igrača u svetu, koji se brzo i lako potroše tokom kratke karijere, a ostanu bez adekvatne nagrade, ukoliko uporedimo njihove zarade sa sportskim. Zato je Polunjin nastojao da promeni pravila i uslove rada u svetu baleta, oprobao se na polju filma, sarađivao sa Kenetom Branom i Rejfom Fajnsom, koji ga je uključio u svoje ostvarenje „Bela vrana”. Ipak, srpska publika videće Sergeja Polunjina ne samo na Festu, već i uživo 7, 8. i 9. marta u 19.30 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, kao glavnog junaka „Posvećenja” u koreografiji Juke Oiši.

– Predstava koju ćete gledati u Beogradu inspirisana je koreografijom i izvođenjem Vaclava Nižinskog, na čuvenu kompoziciju Igora Stravinskog „Posvećenje proleća”. Juka i ja smo radili na ovom delu u Švajcarskoj, u Sankt Moricu, gde je Nižinski živeo. Spremajući ovaj balet naučio sam zanimljivu lekciju o vremenu, o životnom putu čoveka i ciklusima u prirodi koja nas okružuje uopšteno. To je priča o ljudima koji su živeli pre nas i koji će postojati posle nas – ističe Polunjin, koga naša publika pamti i po spotu kojim je otvoren beogradski Narodni muzej posle višegodišnje adaptacije.

Upitali smo našeg sagovornika kakav odnos ima prema trojici velikih ruskih baletskih umetnika kao što su Mihail Barišnjikov, Rudolf Nurejev i Vaclav Nižinski, a on je izneo zanimljive detalje:

– Sva tri igrača koje pominjete su imali udeo u mom životu, oni su bili najbolji u njihovim generacijama. Barišnjikovljeva tehnika je otelotvorena u meni. Novac koji je Nurejev ostavio svojoj fondaciji i meni je značio, jer su oni platili moje školovanje u Londonu. Bio sam veoma srećan što sam mogao sa Rejfom Fajnsom da radim u okviru filma koji je posvećen Nurejevu. Ovaj projekat je bio nešto posebno za sve učesnike u njemu. A Nižinski je neko ko igra veoma veliku ulogu u mom sadašnjem životu, zato što igram balet koji je posvećen njemu, tako da kroz taj ples mogu da ga osetim i oživim.

Polunjin je osvojio planetu nastupima u minhenskoj Državnoj operi, Boljšoj teatru, pozorištu Stanislavski u Moskvi, londonskoj Rojal operi, milanskoj Skali, Marijinskom teatru u Sankt Peterburgu. Veliku popularnost je stekao nakon objavljivanja videa „Take me to Church” na muziku Endrjua Hozijera, u režiji Dejvida Lašapela.
Polunjin smatra da umetnost pripada svima i poznat je i po borbi protiv establišmenta, kao i po pozivima da se klasičan balet izvuče iz elitističkih krugova.

– Imam jasnu viziju šta treba učiniti da bi se nešto u baletu promenilo. To nije lako objasniti u nekoliko reči, ali ono najvažnije jeste da ja stvaram tim, pun velikih vizionara sa kojim ću zajedno stvoriti novi model rada u svetu baleta. Biti slobodan i osećati se tako je ono čemu težim i što želim za sve ljude. Svi umetnici bi morali da se osećaju slobodno u svom izražavanju. Planiram i turneju sa timom koji me okružuje – kaže naš sagovornik, koji je od 2016. državljanin Srbije, u kojoj je osnovao i Fondaciju „Sergej Polunjin” sa ciljem da promoviše balet i igru najširoj publici, odajući počast klasičnom baletu, ali uvodeći i savremeni izraz u interpretaciju.

– Srbija i srpski narod su mi bili velika podrška i jedan od mojih  ciljeva jeste da balet približim širokim masama. Sve što radim u Srbiji usmereno je ka promociji baleta putem kreiranja novih produkcija. Deca će biti veliki deo misije moje fondacije, sponzorstvo i gradnja novih škola plesa za talentovanu decu je ono što želim da ostvarim – ističe Polunjin.