Pucanje auto-puteva i zdrav razum

Javljam se povodom teksta Marijane Avakumović, koji je 23. februara ove godine objavljen u „Politici” pod naslovom „Zašto asfalt puca”. Reč je o pucanju asfalta na tek izgrađenim a nekorišćenim deonicama auto-puta. Želim da dam komentar na stav i mišljenje uvaženog i stručnog direktora CIP-a Milutina Ignjatovića, koji je izjavio da su za pucanje asfalta na auto-putevima glavni krivci neznanje i neiskustvo, da su projekti u redu, te da krivica nastaje na relaciji izvođač radova – nadzorni organ.

Najpre, u znanje i stručnost glavnih rukovodilaca poslova na auto-putevima ne sumnjam, počev od direktora „Puteva Srbije” i „Koridora Srbije”, preko CIP-a, nadzornih organa, pa do izvođača radova. Ako na ovim radovima nisu angažovani najbolji, to je onda problem za Ministarstvo građevine, ali i Vladu Srbije. Međutim, svakome ko je iole razuman mora biti jasno da postoji osnovana sumnja na javašluk u radu, zloupotrebe u vršenju posla, a verujem da ima i elemenata krivičnih dela. Šta je gospodin Ignjatović ovom svojom izjavom hteo da poruči, to samo on zna. A možda i mnogi drugi koji su uključeni u ove poslove.

Gospođi Avakumović predlažem dobronamerno da ponovo razgovara sa svim akterima nastalog problema (investitori, projektanti, izvođači i nadzorni organi). Gde je i kolika odgovornost svakog od aktera, kolika je šteta za društvo, da li su pokrenuti postupci protiv glavnih krivaca, sve do krivične odgovornosti, u kojoj fazi se nalaze pokrenuti postupci, a kroz vreme i način konačnog razrešenja pokrenutih postupaka. I sve to u korist nas građana koji plaćamo porez, ali plaćamo i nečiji nemar, javašluk i kriminal.

Milovan Smiljković,
Kraljevo