O besplatnim koncertima, bontonu i još ponečemu

U nedelju, 24. februara, pre podne, u prepunoj sali Kolarca prisustvovali smo koncertu čelistkinje Irene Josifoske, violinistkinje Une Stanić i pijaniste Ivana Bašića. Svirali su dva trija Rahmanjinova (Elegični trio broj 1) i Čajkovskog (Trio a-mol, opus 50). Sam program je bio veoma vešto odabran, lep i interesantan, a troje mladih su ga izveli kao da godinama nastupaju zajedno, skladno, muzikalno, savršeno izbalansiranim zvukom i finim nijansama, iako su imali – kako smo čuli – samo mali broj zajedničkih proba. Možemo da budemo ponosni što Srbija ima tako talentovane mlade muzičare. Ne bi škodilo da postoji novogodišnja televizijska revija svih naših umetnika, koji su više cenjeni u svetu nego kod nas, kod svoje kuće. Tako bi ih svi građani širom zemlje upoznali, kao što znamo naše sjajne sportiste i glumce.

Beograd je zaista metropola, kad je reč o bogatom izboru najrazličitijih događanja na planu kulture i ima (još) uvek koncerata najvišeg nivoa za koje se ne plaćaju ulaznice. Vrhunska umetnost ovde je dostupna baš svima koji su zaista zainteresovani za koncerte klasične muzike, izložbe sjajnih likovnih umetnika ili naučna predavanja. Nadajmo se da će tako i ostati, jer je i to znak demokratije. Velike zasluge ima i Muzički centar Kolarca (na čelu sa Mimom Lazarević), koji svake nedelje pre podne ustupa svoju svečanu salu muzičarima, a na te koncertne matinee, na radost svih nas, ulaz je besplatan.

Sve bi bilo izvanredno, da naša, inače znatiželjna i zahvalna publika, nije pomalo neupućena kako treba da se ponaša na (makar i besplatnim) koncertima klasične muzike. Pravila su jednostavna, ali konačno treba da ih nauče svi koji ulaze u ozbiljnu salu na ozbiljan koncert. U salu se ulazi pre početka koncerta, a po prekoj potrebi (i ne po pravilu), ulazi se i izlazi samo između muzičkih dela, dok traje aplauz. Za vreme koncerta se ne grickaju bombone, ne razgovara se, ni tiho, ni glasno, ne prave se fotografije, ne šuška se najlonskim kesama, deci se izvadi iz ruke igračka koja pravi buku, a pre svega se isključuju mobilni telefoni. Prehlađen čovek ostane kod kuće, da ne bi kašljao usred pijanisima. Koncerti se često snimaju, a ti šumovi smetaju i publici koja je došla da na miru sluša muziku. Lepo je što se beogradska publika zaista sve više interesuje za koncerte klasične muzike, ali bi bilo još lepše da ceni to što bez plaćanja ulaznica može da posećuje vrhunske koncerte u našoj elitnoj muzičkoj sali.

Ana Kovenc Vujić,
arhitekta i ljubitelj muzike