Erdoganova bitka za Istanbul

Mimo svoje volje, predsednik turskog parlamenta Binali Jildirim morao je posle samo sedam meseci da podnese ostavku na tu funkciju kako bi mogao da se bori za fotelju gradonačelnika Istanbula.

„Ja sam u julu bio prvi šef parlamenta koji je izabran na tu funkciju posle uvođenja predsedničkog sistema vladavine u Turskoj, a sada sam prvi predsednik parlamenta koji je morao da podnese ostavku kako bih na lokalnim izborima mogao da se borim za mesto gradonačelnika Istanbula”, jetko primećuje Jildirim, koji je, tvrde u njegovom okruženju, teška srca posle samo nekoliko meseci napustio parlamentarno zdanje u centru Ankare. Ali, carska se ne poriče: tako je odlučio svemoćni gazda države i vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) – Redžep Tajip Erdogan.

Kada je sredinom januara predsednik Erdogan kandidovao svog odanog saradnika Jildirima za gradonačelnika, u opozicionim strankama su odmah rekli da mora da podnese ostavku jer, prema ustavu, predsednik nacionalne skupštine treba da se ponaša kao nadstranačka ličnost. U početku, Erdogan i Jildirim se nisu osvrtali na te zahteve, ali kada su se našli pod pritiskom javnosti, uključujući i eminentne pravnike, nisu imali kud i morali su da ustuknu. Po kratkom postupku, za novog predsednika parlamenta poslanici su izabrali poznatog pravnika Mustafu Šentopa, člana vladajućeg AKP-a. Jildirim je seo u prvi voz i iz prestonice otputovao u Istanbul kako bi se uključio u već zahuktalu kampanju za lokalne izbore koji se održavaju krajem meseca.

Taj kadrovski potez AKP potvrđuje koliki značaj Erdogan pridaje predstojećim lokalnim izborima. Biće to za njega nova velika provera posle uvođenja predsedničkog sistema u aprilu 2017. godine. Tada su ustavni amandmani koje je predložio prošli na referendumu tesnom većinom. U Istanbulu Erdogan tada prvi put nije uspeo da osvoji većinu glasova. Sada on pokušava da povrati izgubljeno poverenje. U vatru je ubacio Jildirima, najjače „kadrovsko oružje” kojim raspolaže njegova stranka.

„Da bi se pobedilo u Turskoj, prvo se mora pobediti u Istanbulu”, objašnjava šef države zašto je u izbornu igru ubacio doskorašnjeg premijera i predsednika medžlisa.

I sam Erdogan je pre 25 godina svoju vanserijsku karijeru, koju, doduše, mnogi osporavaju, započeo baš kao gradonačelnik megapolisa na Bosforu, koji je najveći trgovinski, finansijski i kulturni centar ne samo u Turskoj nego u tom delu sveta. U njemu živi svaki peti stanovnik zemlje. Erdogan najavljuje da će u kampanji obići sve opštine Istanbula kako bi trasirao put za pobedu svog kandidata Jildirima.

Najnovije ankete potvrđuju da je odnos snaga između Narodne alijanse (koalicija AKP i radikalne desničarske Partije nacionalističkog pokreta) i opozicionih stranaka izjednačen. Najveća bitka će se voditi za čelne pozicije u Istanbulu i Ankari, koja je duboko podeljena. U trećem po veličini gradu, Izmiru, tradicionalno pobeđuje socijaldemokratska Republikanska narodna partija i tu Erdogan dosad nije imao šta da traži.

Na lokalnim izborima učestvuje ukupno dvanaest političkih partija koje su većinom minorne. Predsedniku Erdoganu ide naruku i to što su opozicione stranke razjedinjene jer nisu uspele da se dogovore oko zajedničkih kandidata sem u nekoliko gradova.

S velikom pažnjom se prati kako će na izborima proći prokurdska Narodna demokratska partija (HDP), koja je od 2015. godine treća po snazi stranka u parlamentu. U međuvremenu, njeno rukovodstvo, kao i dvanaest poslanika i više gradonačelnika iz njenih redova, našlo se u pritvoru pod optužbom da podržavaju, kako ih vlasti nazivaju, „kurdske teroriste” u jugoistočnoj Anadoliji.

„Vlada će uvesti prinudnu upravu u svim opštinama u kojima njihovo rukovodstvo državnim parama finansira teroriste u zemlji i na severu Iraka, gde oni imaju baze”, izjavio je predsednik Erdogan na jednom predizbornom skupu u centralnoj Anadoliji.