Predlog za oporavak železnice

Prilog prof. Relje Jovanovića u rubrici „Među nama” pod naslovom „Kako pomoći železnicama” još je jedan, doduše redak, apel da nadležni konačno sagledaju probleme na našim prugama, čije se posledice sve češće ispoljavaju kroz nezgode i nesreće koje prate velike štete i žrtve.

Železnica je veliki i veoma složen sistem koji čine pruge, vozila, signalizacija, kadrovi... I kao svaki ozbiljni sistem, sve treba da bude uređeno odgovarajućim propisima, koji se moraju bezuslovno poštovati. Nažalost, odavno nije tako. Da se poštuju propisi koji garantuju efikasnost, sigurnost i bezbednost na železnici ne bi se događalo da se odoka snižavaju kriterijumi kako bi nađeno loše stanje bilo u okvirima dozvoljenog, na šta upozorava i profesor Jovanović. Železnica to ne trpi. Zahteva disciplinu, odgovornost, znanje...

Smanjenje privredne aktivnosti, niža cena goriva, veća operativnost drumskog saobraćaja, raspad Jugoslavije i ratovi, neki su od razloga sistematskog propadanja železnice u proteklih 50 godina. A posledica toga je i činjenica da se mogu videti ovce i koze kako pasu po pruzi, da su koloseci prepuni starih neupotrebljivih vagona i sl. Pored svega navedenog, do lošeg stanja naše železnice dovele su i mnoge pogrešne odluke, lišene inženjerskog utemeljenja. Jedna od novijih takvih odluka jeste i gašenje Fabrike vagona „Kraljevo”, sa njenim Opitnim centrom, koji je u Evropi imao priznati kvalitet. Gašenje ovakvih fabrika pogađa i inovatorstvo, jer većina izuma ne dolazi iz instituta, već iz kompanija, koje na taj način svoj proizvod čine konkurentnijim. Nestanak Opitnog centra FVK sa spremom i dokazanim znanjima kadrova (sedam doktora nauka), direktno utiče na kvalitet voznih sredstava na našim prugama. Kompetentnim za ovakvu ocenu čini me činjenica da sam duže od dvadeset godina učestvovao u realizaciji projekata koje je Opitni centar FVK uspešno izvodio, izuzetno pozitivno utičući na kvalitet naših vagona. Sada nam stranci pokazuju kako da rešavamo probleme, i to skupo naplaćuju, a poznato je da razvijeni nikada ne rade ono što savetuju nerazvijenima.

Shvatajući potrebu zemlje, a i činjenicu da je železnica jedna od najrealnijih slika države i društva, naša vlada je kao jedan od primarnih ciljeva svoje ekonomske politike odredila i modernizaciju železnice, i u tom cilju već ulaže ogromna sredstva. Krenulo se sa sređivanjem pruga, ali se plašim da za takve pruge nećemo imati odgovarajuće vagone, sređene nedostajuće tehničke norme i propise i slično. U vezi sa tim, očekuje se da će odgovarajuće ministarstvo u najkraćem roku angažovati ljude sa potrebnim znanjima i obezbediti edukaciju mladih stručnjaka. Istovremeno, mora se pristupiti modernizaciji voznog parka, obezbeđujući kvalitetne vagone, pre svega koristeći postojeći projekat koji je CIP uradio još 2005. godine, kojim se preporučuje rekonstrukcija postojećih vagona, čime se za četiri i po puta nižu cenu (od nabavke novih) dobijaju potrebni i kvalitetni vagoni.

Neophodnost modernog menadžmenta se podrazumeva, a činjenica da je krajnje vreme da se radikalne i efikasne mere preduzimaju jasna je svima.

Dr Tomislav Simović