Tehnološke i druge bitke SAD i Kine

Deficit trgovinskog bilansa SAD u odnosima sa Kinom bio je povod da Tramp 2018. uvede razumne tarife na uvoz kineskih roba i usluga. Ipak, to nije bilo dovoljno. Pod pretnjom da će rigorozno povećati tarife, Tramp je ostavio rok Kini do 1. aprila 2019 da ispuni osnovne zahteve SAD – da otvori svoje tržište, osigura zaštitu intelektualne svojine, zaustavi nefer transfer američke tehnologije, da smanji državnu pomoć preduzećima, odnosno da Kina odustane od ubrzanog tehnološkog razvoja i svoje strategije „Mejd in Čajna 2025”.

Paradigmu tehnološkog sukoba SAD i Kine predstavlja slučaj kineske kompanije „Huavej” u Kanadi. Pod navodnom optužbom da je kompanija „Huavej” poslovala sa kompanijama u Iranu po nalogu SAD uhapšena je direktorka te kompanije u Kanadi Meng Vangdžu. Međutim, ne radi se samo o tome. Pozadinu tog sukoba čini impozantan tehnološki i ekonomski uspon Kine u relativno kratkom periodu, koji dovodi u pitanje postojeći tehnološki i ekonomski status SAD, Breton Vuds, Vašingtonski konsenzus, pa i ulogu države u uslovima globalizacije i tekuće tehnološke revolucije. Sada se i dokumentu Potkomiteta za informacije i tehnologiju Kongresa SAD kaže: „Država ima suštinsku ulogu u osiguranju liderstva  SAD u razvoju veštačke inteligencije.„

Problem tehnološkog zaprečavanja Kine od strane SAD je u tome što će kratkoročni rezultat biti sa „nultim zbirom” (jedna strana dobija koliko druga izgubi). Dugoročno, zbog globalnih implikacija, obe strane će biti na gubitku. Obe zemlje se suočavaju sa velikom zaduženošću, viškom tehničkih kapaciteta i opadajućim prinosima na angažovani kapital. Ipak, u ovom sukobu obe strane ne startuju sa sličnih pozicija. SAD su u većoj ili manjoj meri u prednosti u komponentama tehnološkog progresa kao što su „big data”, „klaud kompjuting”, „kvantum kompjuting”, u poluprovodnicima, softveru i algoritmima za razne namene, interaktivnim robotima. Po tržišnoj kapitalizaciji 15 internet kompanija prvih pet su iz SAD („Epl”, „Amazon”, „Gugl”, „Netfliks”, „Fejsbuk”), a zatim slede iz Kine („Alibaba”, „Tensent” i na 13. mestu „Bejdu”). Slično je i sa kompanijama u oblasti kreacije softvera i programiranja i u poslovanju uglavnom preko interneta. Svakako, u svom razvoju Kina se oslanja na te tehnologije.

Međutim, u jednom važnom i sve važnijem sektoru Kina ima značajnu prednost. U sektoru bežične infrastrukture kineska kompanija „Huavej” je po poslovnim i tehnološkim elementima daleko ispred kompanija SAD. I druge slične kompanija iz Kine (ZTE i druge) uspešno konkurišu kompanijama SAD. „Huavej” je prva u svetu u osvajanju pete generacije bežične infrastrukture (5G mreže).

Nesporno, 5G mreža će poboljšati performanse u svim drugim tehnologijama i u proizvodnji roba i usluga. Uz to, 5G mreža ima tri važna elementa. U tehnološkom pogledu ona pripada grupi vodećih tehnologija. U ekonomskom pogledu u 5G mrežu sve zemlje će do 2025. uložiti oko 326 biliona dolara, što je izuzetno važno za nosioce te tehnologije. I najzad, prvenstvo u razvoju 5G mreže ima bezbednosne i vojne konsideracije. I upravo je razlog sigurnosti dobar povod da SAD traže podršku nekih razvijenih zemalja u odbijanju saradnje sa „Huavejem”. Pošto SAD u saradnji sa drugim zemljama koriste sve kanale u prikupljanju osetljivih podataka, postavlja se pitanje koliko su SAD verodostojne kada drugoj zemlji prigovaraju ono što same rade i da li mogu dobiti suštinsku podršku za svoje zahteve. Ipak se može očekivati da će se razvijene zapadne zemlje, radi svojih interesa ili zato što pripadaju istom ideološkom bloku, pre opredeliti da podrže SAD nego Kinu. U toku je grozničava bitka da se zauzmu što bolje pozicije u tekućoj tehnološkoj revoluciji. S obzirom na pritisak sa „svih” strana, Kina nema drugi izbor nego da poveća svoje napore kako bi se oslobodila zavisnosti niza uvoznih tehnologija, pogotovo iz SAD. A u plasiranju njenih tehnologija mnogo će joj značiti  široki prostor „Pojasa i puta”.

U svakom slučaju nije jasno kojim putem će krenuti tehnološko sukobljavanje SAD i Kine. Trezveni ekonomisti na Zapadu (P. Krugman, L. Samers, N. Rubini i drugi) smatraju da bi najbolje bilo da se ti problemi rešavaju u okviru Svetske trgovinske organizacije.

Međutim, rad STO je blokiran zbog opstrukcije SAD. Uz to, tu postoje tri problema. Reforma STO nije na vidiku. Drugo, reforma STO bi trajala dugo zbog suprotnih interesa glavnih zemalja. I treće, paradoks je, ali reforma STO ne bi odgovarala ni SAD ni Kini – SAD ne bi mogle da nameću svoje interese, a Kina ne bi mogla kao pre da koristi državu u podršci snažnom razvoju.

Pošto je stanje u STO takvo jeste, izgleda da će se tehnološko sukobljavanje između SAD i Kine odvijati u slobodnom prostoru na bazi njihovog golog odnosa snaga u ekonomiji, izdržljivosti, znanju i razvoju ključnih tehnologija. Nije nemoguće  da se na kraju ne formiraju dva odvojena globalna tehnološka, ekonomska i civilizacijska bloka. 

Doktor ekonomskih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista