Liđani prvi kovači novca

U moderno doba ljudi širom sveta kao sredstvo plaćanja koriste novac. U različitim zemljama koriste se različite valute, u upotrebi je papirni i metalni novac, a od pre nekoliko godina evro koristi više zemalja najstarijeg kontinenta.

U osvit civilizacije, ljudi nisu znali za novac kao sredstvo plaćanja, ali je svojevrsna nadoknada za dobijenu robu oduvek postojala. U početku to je bila razmena – da bi nešto dobili, ljudi su morali da određeni predmet daju u zamenu za traženi. Kasnije su kao novac služili odeća ili hrana, ali još u staroj eri metal je zamenio sve ostale vrste plaćanja.

Posle otkrića zlata i srebra, ovi dragoceni metali su često korišćeni za plaćanje određenih vrednosti, ali nisu kovani u novčiće, već su bili u obliku šipki koje su lomljene u komade, a zatim su komadi mereni.

Prvi kovani novac izrađivali su Liđani, koji su živeli u Maloj Aziji. Oni su u sedmom veku pre nove ere počeli da kuju metalne novčiće iste težine i oblika i njima su trgovali.

Liđani su se prvi setili da na neki način obeleže novčiće i da označe njihov kvalitet i težinu, a kasnije su drugi narodi ovo otkriće preuzeli, pa je novac počeo da se koristi u više zemalja sveta.

U srednjem veku, osim metalnog novca, u opticaj su ušle i priznanice – pismena obećanja da će se donosiocu isplatiti gotov novac. Veoma brzo postale su popularne, pa su banke, a kasnije i vlade država, počele da izdaju ovakva papirna „obećanja” da će onome ko ih donese biti isplaćena određena suma novca. Iz ovih priznanica kasnije su nastale i prve papirne novčanice.

U 19. i 20. veku gotovo sve države u svetu stvorile su svoj novac koji se po obliku, boji i veličini razlikovao od drugih. U nekim zemljama jedno vreme kao sredstvo plaćanja korišćene su velike papirne novčanice, ali pokazalo se da one nisu dovoljno izdržljive, pa su s vremenom promenjene u manje, rađene na izdržljivijem papiru.