Porošenko suočen s opozivom

Šefu ukrajinske države Petru Porošenku ne piše se dobro jedva mesec dana pred predsedničke izbore zakazane za 31. mart. Porošenkov politički ugled počeo je da se urušava praktično istog časa kada je pre pet godina stupio na sadašnju dužnost. Kumovale su tome mnoge afere, dramatičan pad životnog standarda običnih Ukrajinaca, rasulo u armiji… ali i povratak Krima pod državni suverenitet Rusije i pobuna u Donbasu.

Uprkos svemu, predsednik je uspevao da se održi na svom mestu i da kako-tako upravlja uništenom zemljom, umnogome zahvaljujući i razjedinjenosti i bledilu opozicije, sumnjivoj podršci crkve, kao i onoj iz inostranstva. Na sve to navalila se korupcija, tipična za države u tranziciji. Po ukrajinskim medijima danas se više raspravlja o mogućem impičmentu Porošenka – opozivu s mesta predsednika, nego o njegovoj eventualnoj pobedi 31. marta.

Ispostavilo se da su se pojedinci iz najužeg kruga predsednikovih saradnika upleli u sumnjive poslove. Reč je o ilegalnom uvozu i preprodaji elemenata ruskog naoružanja vrednog čak 9,26 miliona američkih dolara. Ako se zna da su ukrajinsko-ruski odnosi trenutno sve samo ne dobri, taj skandal neće učvrstiti poverenje običnih građana, glasača, prema vrhu države.

Ono što bi Porošenku moglo da ugasi svaku nadu u martovski izborni uspeh je podatak da iza pomenutog „sumnjivog posla” stoji sin zamenika sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Olega Glatkovskog, kojeg u ovdašnjoj javnosti opisuju kao Porošenkovog poslovnog partnera i – bliskog druga.

Pozivi na impičment čuju se sve češće i glasnije, a najagilnija je nekadašnja „narandžasta princeza” Julija Timošenko, aktuelni predsednički kandidat. Naslovi u štampi poput „Ljudi koji su na vlast došli preko krvi sada se preko iste krvi bogate” govore o tome kakvo se javno mnjenje formira uoči izbora. I to uz neizbežna pitanja: ko je sve upleten u ovu aferu, ko je o njoj znao ali je ćutao, kao i da li je ukrajinska „odvojenost” od Rusije samo prazna priča namenjena ušima zapadnih sponzora.

„Državni tužilac je svakako na strani predsednika, a u Vrhovnoj radi (parlamentu) nedostaje i glasova i vremena za usvajanje akta o impičmentu”, tvrdi politikolog Ruslan Bortnik.

Kako on podseća, projekat zakona o impičmentu stigao je u najviše predstavničko telo u zemlji još 2014. ali nikada nije usvojen zahvaljujući opstrukciji predsednikove administracije.

Svojim dosadašnjim delovanjem Timošenkova, liderka partije Batkivšina, i sama optužena, i to za potkupljivanje birača, jasno je pokazala da iskustvo koje je stekla tokom „narandžaste revolucije” (2004–2005) nema nameru uludo da troši. Prema poslednjim merenjima, njen rejting nešto je niži od Porošenkovog, ali imajući u vidu činjenicu da ni on ni ona na kladionicama ne stoje blistavo, jasno je da je u takvim uslovima potezanje za aferama konkurenta jedan od legitimnih i očekivanih poteza.

U nastojanjima da sebe kao kandidata što bolje pozicionira na izbornoj listi, Timošenkova mora ličnost šefa države što više da odvoji od ličnosti Porošenka sa svim njegovim manama. Kako objašnjavaju poznavaoci, uporni pozivi na impičment i nemaju za cilj da se takav postupak sprovede u potpunosti koliko da se konkurentu umanji rejting.

Valja imati na umu i činjenicu da sve optužbe na račun Porošenka još nisu predstavljene javnosti, kao ni imena ljudi koji su upleteni u skandal s preprodajom ruskog oružja. Već i to što su informacije pažljivo dozirane pre puštanja u javnost u jasno određenim vremenskim razmacima ukazuje na to da bi u konačnici trebalo da daju pravi efekat upravo 31. marta.