Dodik u Briselu predao odgovore na evropski upitnik

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik predao je evropskim zvaničnicima u Briselu odgovore na dodatna pitanja iz upitnika Evropske komisije. Na osnovu tih odgovora, kao i zahteva BiH da postane kandidat za članstvo, Evropska unija treba da proceni da li će otpočeti pregovore sa BiH.

Najviši zvaničnici u BiH kažu da su time ispunjeni svi uslovi za dobijanje kandidatskog statusa. Pre oko mesec, u Briselu su tri člana Predsedništva BiH razgovarali sa evropskim diplomatama. Posle tog sastanka rekli su da bi BiH mogla postati kandidat za članstvo u EU u novembru.   

Prva grupa od preko tri hiljade odgovora otišla je u sedište EU početkom minule godine, ali sa zakašnjenjem. Potom su zatraženi dodatni odgovori, njih 665, koji su juče uručeni evropskim diplomatama, ali opet sa zakašnjenjem i uz nedostatak dvadesetak odgovora, na koja, kako je navedeno, nije bilo moguće odgovoriti. 

Dodik je odgovore predao visokoj predstavnici EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federiki Mogerini i komesaru za proširenje EU Johanesu Hanu. Han i Dodik potom su održali zajedničku konferenciju za novinare.

Han je rekao da će odgovore uzeti u obzir kada budu ocenjivali spremnost BiH da se pridruži EU i naveo da je plan „da se mišljenje objavi tokom mandata ove Evropske komisije”. Rekao je da je važno da se formira vlast na svim nivoima u BiH i naveo da je interes građana da se što pre postigne dogovor o roming tarifama.  

Dodik je rekao da predaja odgovora na upitnik BiH približava EU „o čemu u BiH postoji konsenzus svih relevantnih faktora, bez obzira na entitete i narode”. Dodik je napomenuo da postoje teme na koje nije dat odgovor, rekavši da je „i to odgovor”. 

On je naveo da je BiH neopravdano zastala u pridruživanju sporazumu o romingu u regiji i napomenuo da je jedina koja nije dala saglasnost na dokument koji treba da se potpiše 5. aprila u Beogradu.

„Predsedništvo BiH u celini je spremno da već sutra obezbedi prihvatanje tog sporazuma”, istakao je. Procenio je da bi status kandidata dao šansu BiH da unapredi sistem i dodao da već od sutra predstoji rad na reformama, a najpre javne uprave, kako bi se dobila jeftina i efikasna struktura.

Na pitanje novinara da li su mu pravi prijatelji u Briselu ili Kremlju te zalaganju za nezavisnost, Dodik je istakao da su njegovi pravi prijatelji i u Moskvi i u Briselu: „Interes za EU iskazan je kroz opredeljenje za pristupanje EU u čemu učestvuje RS. S Rusijom imamo prijateljske odnose u mnogim pitanjima. Dejtonski sporazum je urušen intervencijama visokog predstavnika. Ne želim da zatvorim ni otvorim nijedno pitanje. U ovom trenutku u RS niko ne radi na pitanjima secesije. Ali, postoje očekivanja javnosti, a time i nas političara i ne treba da se ćuti o tome. BiH treba da se vrati dejtonskim principima i postane članica EU, to možemo da prihvatimo i na tome da radimo.”

Minulih dana iz zemalja EU bilo je sumornih poruka o perspektivi proširenja evropske porodice. Većina političara u BiH jeste za EU, ali oni koji u BiH prate proces evrointegracija smatraju da je reč tek o deklarativnom zalaganju, iza kog ne stoji predan rad na izgradnji evropskih vrednosti na domaćem terenu, a najpre u pogledu vladavine prava.

Građani BiH koji menjaju mesto boravišta, za novu adresu najviše biraju zemlje EU uglavnom tražeći uređen sistem, ali ima mišljenja da je mrcvaranje u pretpristupnom procesu – za šta, kako navode, krivca treba tražiti i među domaćim političarima, ali i evropskim – doprinelo da izbledi sjaj Evrope u očima građana.

Činjenica da se od sredine devedesetih građanima nudi maglovita perspektiva članstva, može biti deo razloga zbog kojih je 2016. po istraživanju Direkcije za evropske integracije BiH 76 odsto građana BiH bilo za ulazak u EU, a već naredne godine 69 odsto, da bi 2018. podrška spala na tek 56,5 odsto.

Nakon što je Dodik predao odgovore, na potezu su institucije EU da daju BiH status kandidata. Kako navodi portal „Kliks” pozivajući se na sagovornika iz sedišta EU, to se po svemu sudeći neće desiti u ovoj godini. Evropska komisija će, kako zasad stvari stoje, mišljenje dati i junu ili julu, a koje treba da potvrde i Veće EU i Evropsko veće. Izbori za Evropski parlament održavaju se krajem maja, a nakon toga sledi potpuna promena rukovodstva EU, naveo je sarajevski portal.