Prepuno groblje u centru Miljkovca
U četvrtak, 28. februara, u „Politici” je objavljen članak „Agonija sahranjivanja u Smederevu”. Sličan problem postoji i u selu Miljkovac, opština Crveni krst, grad Niš. Groblje se nalazi u samom centru sela, što je jedinstven slučaj u Srbiji. Nekada je bilo daleko izvan sela, ali su istorijski i drugi razlozi uticali da se selo „doseli” i nastani tu gde je danas.
To što je groblje usred sela je zdravstveno i ekološki štetno i potencijalno opasno, jer su tu sahranjivani brojni pokojnici koji su pomrli od raznih zaraznih bolesti u vreme velikih epidemija u drugoj polovini 19. veka. Još je veći problem što na ovim groblju već poodavno više nema slobodnih mesta, niti ima mesta za proširenje. Usled toga se novi grobovi redovno prave na mestu starih, gde već leže pokojnici. To je apsolutno nedozvoljivo, nehumano i surovo prema potomcima pokojnika i ne može se ničim pravdati. Osim toga, zakon zabranjuje da se novi grobovi prave na mestu postojećih, tim pre što se stari grobovi redovno održavaju.
U okviru Prostornog plana administrativnog područja grada Niša, u poglavlju Komunalna infrastruktura, u tački 2.7.6. ovo groblje je pogrešno svrstano u grupu „Postojeća, kod kojih je predviđeno uređenje kompleksa, bez proširenja”.
Nadležnim vlastima – gradskoj opštini, Zavodu za urbanizam, glavnom urbanisti, Direkciji za izgradnju, više puta je upućen predlog i molba da se ovo groblje zatvori, da se konzervira kao spomenička celina i stavi pod zaštitu, prema zakonu o grobljima i urbanističkoj praksi, a da se izvan sela, u ataru, gde ima mesta, napravi novo groblje. Odgovor nadležnih je pokazao da im problem ili nije poznat, ili ga jednostavno ignorišu (neki nisu uopšte odgovorili).
Selo Miljkovac sada ima oko 200 stanovnika. Neki koji su se ranije iselili, sada se vraćaju u selo. Po biološkom zakonima, svi stanovnici vremenom će umreti i biće potrebno da se sahrane, a mesta za sahranjivanje na groblju već sada nema (osim nekoliko ranije već zauzetih mesta i podignutih spomenika, mada takođe preko starih grobova). Problem je još veći zbog toga što porodice onih koji su se iselili iz Miljkovca sahranjuju svoje najmilije na ovom groblju, jer se u gradu grobna mesta plaćaju. Međutim, činjenica je da će groblje u selu biti uvek potrebno.
Rođen sam u ovom selu i često u njega odlazim. Smatram da se rešavanje ovog problema mora uvrstiti u prioritete i da treba da se na human način reši. Ponovo apelujem na nadležne da to učine.
Dr Slobodan Blagojević,
prof. univerziteta u penziji (iz Miljkovca), Novi Sad