Za i protiv izgradnje mini-hidroelektrana

Povod za naše obraćanje javnosti na ovu temu je članak vaše saradnice D. Jokić Stamenković „Protivnici mini-hidroelektrana ne odustaju”, objavljen u dnevnom listu „Politika” 26. januara 2019. godine. U uvodnom delu članka navodi se izjava Aleksandra Jovanovića Ćute, jednog od osnivača Inicijative „Odbranimo reke Stare planine”, da „jedini zahtev koji protivnici gradnje mini-hidroelektrana već dve godine upućuju predstavnicima države jeste momentalno zaustavljanje podizanja svih malih elektrana u Srbiji”. Pored ovoga, isti izvor naglašava da je „do sada izgrađeno oko 100 takvih hidroelektrana, čime je uništeno pedesetak prirodnih tokova” i da je „još veći problem što se, dok oni protestuju da spase poneku, bar još pedeset reka uništava i gura u podzemne tokove”. Verovatno u cilju potpore gore navedenom stavu o mini-hidroelektranama, autor teksta navodi da i „ministar ekologije Goran Trivan, kao deklarisani protivnik gradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, poput reke Visočice na Staroj planini, izvor svih problema vidi u činjenici da je Zakonom o zaštiti prirode to uopšte dozvoljeno”.

U istom članku vašeg saradnika navodi se i izjava Dragana Josića, predsednika Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana, da je ovo udruženje izdalo saopštenje u kome je „istaknuto da su ova postrojenja izgrađena u skladu sa Nacionalnom strategijom za obnovljive izvore energije i prema svim važećim zakonima i da je neinformisanost građana glavni razlog zbog kojeg se bune protiv takve gradnje”.

Očigledno je da su ove izjave kontradiktorne i da se vaši cenjeni čitaoci ne mogu lako snaći šta je istina. Zato ćemo pokušati da sa malo više argumenata rasvetlimo pitanje opravdanosti izgradnje mini-hidroelektrana u Srbiji.

Generalno se može reći da glavni razlog protivnika izgradnje MHE, „uništavanje prirodnih tokova”, ne stoji, jer puštanjem u rad MHE menja se samo vodni režim na deonici reke od vodozahvata do mašinske zgrade, u smislu derivacionog skretanja dela vode kroz cevovod da bi se iskoristila vodna snaga, dok se ta ista količina vode (znači ne troši se), u istom agregatnom stanju i istog kvaliteta vraća u rečni tok. Važno je napomenuti da se to skretanje može izvršiti samo u periodima kada je dotok vode na mestu vodozahvata veći od „biološkog minimuma” – količine vode koja se neprikosnoveno ostavlja za potrebe održavanja biljnog i životinjskog sveta u reci. Za kontrolu kvaliteta vode u široj zoni MHE Zakonom o vodama Republike Srbije je precizirano da Institut za javno zdravlje ima obavezu da dolazi na svaku hidroelektranu i uzima uzorke iznad i ispod vodozahvata, kao i na ispustu iz same hidroelektrane. Količina vode koja se maksimalno može skrenuti iz vodotoka odgovara maksimalnom kapacitetu cevovoda, što se definiše projektom koji je prethodno prikupio sve potrebne saglasnosti i dozvole. Sva voda veća od maksimalnog kapaciteta ostaje da teče prirodnim tokom.

Potreba Srbije za obnovljivom energijom je evidentna, jer se 70 odsto električne energije u Srbiji proizvodi eksploatacijom uglja. Pored toga, Srbija mora ispuniti obaveze preuzete Ugovorom sa Energetskom zajednicom, kojim je definisan godišnji utrošak od 27 procenata energije na nivou zemlje iz obnovljivih izvora. A obnovljivi izvori energije koji su nam na raspolaganju u Srbiji jesu: hidroenergija (akumulacione hidroelektrane i MHE), vetroparkovi i solarna energija. Za razliku od MHE, vetroparkovi imaju negativan uticaj na ptice i slepe miševe, izazivaju vibracije na ekosistemu ispod stubova, smanjuju kinetičku energiju struja vetrova i mogu uticati na mikroklimu. Solarni paneli zauzimaju velike površine zemljišta koje se ne mogu više koristiti u druge namene, a mogu takođe nepovoljno uticati na ptice. S druge strane, negativni uticaji energije proizvedene iz fosilnih goriva, posebno iz uglja, mnogo su veći: zagađuju se vazduh, padavine, površinski tokovi i čiste podzemne vode, poljoprivredno zemljište, stvaraju se ogromne površine pod pepelom, što dodatno utiče na zagađenost vazduha, a samim tim povećavaju se negativni uticaji na ljudsko zdravlje.

Na osnovu svega rečenog, smatramo da izgradnja MHE u Srbiji nema alternativu, kako zbog društveno-ekonomskog, tako i zbog ekološkog značaja.

*Naučni savetnik

**Dipl. građ. inž.