Azil u Grčkoj traži oko 70.000 migranata

Od našeg dopisnika
Atina – Vest od pre dva dana da se pored ostrva Samos udavilo četvoro migranata – jedan muškarac i troje dece – ostavila je utisak da su s lepšim vremenom počeli stari problemi i nove tragedije nadomak grčke obale. Prema podacima policije, čamci pretrpani  migrantima ponovo s turske obale kreću prema grčkim teritorijalnim vodama, prema ostrvima gde su smeštajni kapaciteti odavno pretrpani i gde migranti žive u krajnje nehumanim uslovima.

Ministar za migraciju Dimitris Vicas je, informišući zapadne partnere u NATO-u, istakao da Grčku i dalje ostavljaju da se sama bori sa problemom pridošlica i da se, kao prva zemlja u koju ulaze, ponovo suočava s ogromnim brojem zahteva za azil. Vicas navodi da je krajem prošle godine broj zahteva za azilantskim papirima dostigao 69.000 i da je, pored ovog zvaničnog broja, u Grčkoj još najmanje nekoliko hiljada nelegalnih migranata koji pokazuju želju da tu i ostanu.

„To prevazilazi naše mogućnosti jer konstantni talas migracije traje od 2015. a samo prošle godine broj nelegalnih ulazaka na ostrva je porastao za deset procenata. Istovremeno, broj ulazaka preko kopnenih granica je čak 280 odsto veći nego ranije”, izjavio je ministar i podsetio na to da je u istom periodu broj ulazaka u evropske zemlje smanjen za 97 procenata.

Grčka, preko koje je u proteklih godina prešlo preko milion i po migranata – samo u 2018. oko 100.000 njih – na svojoj teritoriji, prema grubim procenama, ima 73.000 migranata. Situacija je i dalje najteža na ostrvima, gde boravi 15.000 migranata, i to u kampovima gde je njihov broj pet-šest puta veći od raspoloživih kapaciteta. Prema rečima ministra Vicasa, najteže je na Samosu i na Lezbosu, odakle je tokom prošle godine u kampove na kopnu prebačeno 30.000 migranata, ali ni posle toga situacija nije mnogo bolja. U skladu sa sporazumom sa Turskom i EU, 350 migranata je vraćeno u susednu zemlju, 1.500 u domovinu dok je 5.500 otišlo u evropske zemlje u kojima već borave njihove familije.

Govoreći na interparlamentarnoj skupštini NATO-a, grčki ministar za migraciju je podvukao da Grčka nema dovoljno sredstava i osoblja da sama rešava ove probleme i kao primer naveo da je 12.500 dece migranata trebalo upisati u grčke škole, vakcinisati ih, dati im udžbenike, obezbediti im krov nad glavom... Mnogi od njih su bez roditeljske pratnje, što posebno otežava brigu i traži angažovanje socijalnih službi.

„Odnos prema Grčkoj je nefer, pritisak je sve veći dok se, u isto vreme, drugima toleriše nepoštovanje propisa. Mađarska je trebalo da primi 3.000 dece bez roditeljske pratnje, a preuzela je samo dvadeset”, zaključio je grčki ministar za migraciju.