Svi gresi poslovne elite

Nikad nisam nastupao na ovako kasnom panelu osim kada bih se uhvatio di-džej pulta, ali stvarno uživam. Ovim rečima se biznismen Emil Tedeski, koji vodi„ Atlantik grupu”, ali i pušta muziku u zagrebačkim klubovima, obratio učesnicima sada već tradicionalnog ponoćnog, „tajkunskog”, panela na „Kopaonik biznis forumu”.

Vlasnici ili predstavnici velikih regionalnih kompanija sa prostora bivše SFRJ otvorili su dušu u sitne sate i samokritično govorili o odgovornosti poslovne elite, a manje šta država može da uradi za njih.

– Privatni sektor je nedovoljno jak, nedovoljno obrazovan, nedovoljno svestan, nedovoljno zreo i neumrežen – bio je direktan Tedeski.

Kaže da su svi u regionu skloni kuknjavi, zapomaganju i prebacivanju loptice na teren tuđe krivice. Sigurno postoji greh politike i onih koji upravljaju javnim novcem, ali moramo – kaže – i otvoreno među sobom priznati da postoji greh i odgovornost poslovne elite.

– Privatni sektor bi prvi trebalo da afirmiše tezu da biti patriota znači plaćati porez i biti odgovoran privrednik i vraćati deo profita tamo gde se stvara – predložio je Tedeski.

 On smatra da nema dovoljno dijaloga među privrednicima, a potom i drugim akterima u društvu. Privrednici u regionu treba da budu svesni da nijedna kompanija neće biti održiva bez međusobnog povezivanja, ukrupnjavanja, transformacije i ulaganja u znanje, tehnologije i nove procese. Malo kompanija je prema njegovoj oceni spremno na to.

Tedeski je rekao da u slučaju „Fortenove”, što je novo ime za „Agrokor”, mora da se utvrdi ko je odgovoran za to što se dogodilo najvećoj regionalnoj kompaniji.

– Zašto je „Agrokor” postao država u državi i zašto je postao država u regiji. Kako je moguće da se privatnoj kompaniji dogodi takav potop i gubitak od 2,5 milijardi evra. Zar se mi svi ne moramo zapitati koja je odgovornost privatnog sektora. Ko je od „Agrokorovih” partnera, koji su morali otpisivati značajne procente potraživanja, krenuo u transformaciju. Ko je bilo šta javno progovorio o tome. Niko ne želi da govori o svojim greškama, promašajima i svojim nedostacima – nabrajao je Tedeski.

Prokomentarisao je i optužbu jedne direktorke „Agrokora” na račun EBRD-a da je jeftinim kreditom finansirao dolazak „Lidla” u region.

– EBRD je nudio Todoriću da kupi udeo u kompaniji. Ali taj ego trip da mora biti jedan vlasnik i da neće da deli informacije sa drugim investitorima po cenu da razvoj finansira iz nenormalno skupih kredita sa kamatom od 10 odsto, bio je samo pitanje čiste logike kada će se ta piramida urušiti – ocenio je predsednik „Atlantik grupe”.

Inspirisan pričom o „Agrokoru” Svetozar Janevski, predsednik vinarije „Tikveš”, rekao je da mu je žao što se to desilo Ivici Todoriću, koji mu je inače prijatelj. Prema njegovoj oceni glavni razlog propasti najveće regionalne kompanija bila je velika zaduženost. 

– Moramo više da počnemo da razgovaramo o našim problemima, koje svi imamo. Mi u regionu moramo mnogo više da slušamo jedni druge i pokušamo zajedno da sprovedemo reforme da bi one bile uspešne – poručio je Janevski rekavši da je ključ u znanju i promeni obrazovnog sistema.

 Srpskom biznismenu Zoranu Drakuliću nije žao Ivice Todorića, jer je on znao šta će se desiti. Da je na vreme reagovao svi bi izgubili po 10 odsto, ocenio  je Drakulić.

– Mi smo 2009. bili u sličnoj situaciji. Pitanje je bilo da li da bankrotiramo. Ali, to je pitanje vaspitanja i odgovornosti prema kompaniji. Prodali smo najbolji atest da bismo izvukli formu i da ne bismo prevarili svoje investitore – rekao je Drakulić i prebacio priču na domaći teren upozorivši da su investicije privatnog sektora u Srbiji pale 40 odsto. Privrednicima, smatra, ne treba pomoć od države, već samo da ih ostavi da na miru rade.

Dragan Bokan, vlasnik crnogorskog trgovinskog lanca „Voli”, takođe deli mišljenje da država ne treba da vodi biznis. Ona treba da bude regulator i da suzbija sivu ekonomiju koja je u Crnoj Gori između 30 i 40 odsto BDP-a.

Jedina šansa da veliki procenat velikih proizvođača preživi jeste jaka domaća trgovina.

– Problem je što su države domaću trgovinu prepustile stranim lancima. Niko ne može da mi kaže da će domaća proizvodnja u Srbiji imati podršku od stranih lanaca. Ne pada mi na pamet da dajem prednost proizvodima iz Srbije ako imam svoju robu – rekao je Bokan i dodao da promet regionalnih brendova u njegovim prodavnicama pada pet odsto godišnje.

Finansijski direktor „MK grupe” Dušan Radičević, koji je govorio umesto najavljenog Miodraga Kostića, skenirajući probleme ekonomija u regionu rekao je ako je neko ispred vas morate da trčite brže da biste ga stigli.

– Moramo da rastemo stopama većim od pet odsto da bismo stigli razvijenije zemlje. Zatim da usklađujemo regulative sa EU i evropskim standardima, ali ne zbog EU, već zbog nas – smatra Radičević.

Istakao je da se privatni sektor pokazao kao sektor koji efikasnije upravlja resursima od države. Radičević je ukazao da privatizacija nije do kraja rešena u svim zemljama regiona i da je imala negativan kontekst  – „dolaze stranci, privatnici i tajkuni koji će upropastiti firme i slično”.