Naselje Sunca nekad i sad

U „Politici” od 3. marta, objavljen je izvanredan članak „Naselje Sunca otrgnuto od močvare, poziva u galeriju ‘Neon’” u Savamali, gde se na fotografijama vidi nastanak Bloka 45 na Novom Beogradu. Posećujem ovu izložbu udaljenu sedam kilometara od galerije „Blok” u centru Bloka 45. Pošto je izložba otvorena od 17 do 20 časova, sa malo posetilaca, ja i suprug imamo mogućnost da je komforno razgledamo i između ostalog saznajemo ime projektanta naše osmospratnice, koji je polaznu stanicu lifta smestio na prvi sprat, što je za pretežnu populaciju sedamdesetogodišnjaka veliki problem. Za moga supruga je dobro što ne mogu ubuduće da mu uopšteno kritikujem profesiju, a i onako ne mogu da mu oprostim što njegovo Društvo arhitekata Beograda nije podiglo glas protesta zbog izostanka naših arhitekata u izradi projekta „Beograda na vodi”.

Inače, ovaj prvosagrađeni blok među savskim blokovima završen pre 45 godina smatra se vrhunskim dometom posle ratnog urbanizma, što najbolje iskazuje težnju generacija odraslih u bloku da se zamenom ili kupovinom stanova vrate u naselje svoje mladosti, sa lokacija koje su bliže centru grada. Ono što se zapaža to je da za četiri decenije skoro ništa nije ulagano u održavanje zelenih površina, dečijih igrališta i pešačkih staza, tako da u odnosu na susedne klasično izgrađene blokove deluje zapušteno. Doduše, u međuvremenu divlja arhitektura splavova na reci doživela je svoj procvat, tako da kada šetate kejom pored Save imate utisak da niste pored reke, već u ulici splavova i sa druge strane dobro održavanog zelenila. Mnogo je loše što je dopunom urbanističkog plana, pre godinu dana, dozvoljeno investitoru da nadzida osam spratova stanova u osovini glavnog šetališta, od Save do Ulice Jurija Gagarina, i time potpuno zatvori vizuru Sava-Bežanija, istovremeno opterećujući ionako nedostajuća parking mesta u bloku.

Na kraju predlažem da se posle galerije „Neon”, izložba preseli u galeriju „Blok”, dopunjena fotografijama iz sadašnjeg vremena i nazivom „Naselje Sunca nekad i sad”.

Milena Đurić,
Novi Beograd