Kontrola hrane po uzoru na Holanđane

Nedavno me zaprepastilo ono što sam pročitao u „Politikinom Magazinu” – da nam je lakše da falsifikujemo nego da zasučemo rukave i pošteno radimo. Još je groznije saznanje da niko to ne sprečava – osuđuje. Na taj način gubimo ugled i poverenje naših ljudi, a onda i stranaca turista.

Kako tu pojavu sprečiti ili smanjiti? Mišljenja sam da moramo malo da zavirimo u „dvorišta” naših komšija, pa i da nešto prekopiramo. Uvek sam bio znatiželjan i nisam birao područje, počevši od tehnike, organizacije rada, očuvanja životne sredine, zaštite od požara, kulinarstva (gastronomije)... Tako sam imao priliku da 2008. godine od sestre doznam kako Holanđani kontrolišu poljoprivredne proizvode na svojim pijacama. Oni najmanje sat vremena pre otvaranja pijace proveravaju iznete proizvode. Svaki proizvođač na tezgi vidno istakne podatke, pa kontrolor u svom kompjuteru vidi i upoređuje šta ko proizvodi, koliko su zaštitnih sredstava primenili i kada, kontroliše karencu – kad je isteklo vreme dejstva zaštitnih sredstava. Ako karenca nije istekla, celokupna količina tog proizvoda se uništava, a proizvođač se kažnjava.

Kod nas, zbog nakupaca i prekupaca, na pijacu se iznosi sve i svašta. A što se o izloženim proizvodima ne znaju podaci, koji bi potvrdili zdravstvenu ispravnost proizvoda, što svako može da kupi bilo koju količinu zaštitnih sredstava, što se trajanje karence zanemaruje, to je posebna priča. Stvorismo brojne poljoprivredne zadruge, koje bi mogle biti nosioci proizvodnje i plasiranja proizvoda, čija bi kontrola bila lako ostvarljiva. Mi smo u Srbiji na sve mislili u razvitku naše poljoprivrede, počevši od poljoprivrednih alatki, mašina, semena itd, samo smo zaboravili potrošače, naše sopstveno zdravlje, a time i zdravlje budućih generacija. Mi zaboravili, ali nije Evropska unija. Vreme je da se okrenemo sebi i svojoj budućnosti.

Čedomir Maričić,
Niš