Kalifat nestaje u vatri i dimu

Formacija koja je nekada imala spektakularna osvajanja i ambiciju obnove bliskoistočnog kalifata, bila najbogatija i najbrutalnija džihadistička organizacija u novoj istoriji terorizma, bori se za svoje poslednje uporište na istoku Sirije, dok se svet pita šta posle.

Kada se podseti na Islamsku državu na vrhuncu njene moći, pad je u poslednje dve godine impresivan. ID je nekada po Iraku i Siriji kontrolisala teritoriju od 88.000 kvadratnih kilometara na kojoj je osam miliona ljudi moralo da živi po drakonskim i rigidnima tumačenjima islamskog prava, šarije. Bili su sjajno naoružani i raspolagali su stotinama miliona dolara stečenih od šverca nafte, opljačkanog umetničkog i drugog blaga ili poreza koje su surovo naplaćivali. Bili su najjača ikad viđena snaga svetog rata, džihada.

Vizije Osame bin Ladena koje su dosezale decenijama ako ne i vekovima unapred, borci kalifata ostvarili su u nekoliko meseci. Privlačna sila kalifata privukla je desetine hiljada muslimana, i ne samo muslimana, iz svih krajeva sveta, od Bangladeša do Floride, od Tunisa i Malija do Kosova, od  Somalije do Britanije, Francuske i Nemačke. Islamisti su osnovali „vilajete”, provincije, po zapadnoj Africi i istočnij Aziji. Terorizam sa potpisom ID potresao je svet.

Pošto je samo nudio nasilje, veliki projekat dočekao je da se danas svede na 50 kvadratnih kilometara ruševina i pustinje. Oko 60.000 džihadista je poginulo. Liderstvo je desetkovano. Administracija više ne postoji. Logori za obuku su zatvoreni. Mnogi propagandni sajtovi preko kojih su se regrutovali fanatizovani borci su ugašeni.

Trijumfalizam je naveo američkog predsednika da proglasi da je Sirija stoprocentno očišćena od islamista i pre nego što je otpočela završna bitka na istočnoj obali Eufrata gde su se utvrdili najuporniji borci Islamske države, gde se u oblasti prema Iraku verovatno krije i samoproglašeni kalif Abu Bakr el Bagdadi. Lokalni džihadisti su se mahom predali, ostali su uglavnom stranci.

Sve priče političara i generala o velikoj pobedi propraćene su skepticizmom upućenih analitičara koji još od vremena pada Mosula i Rake upozoravaju: kalifat je ostao bez teritorije, ali Islamska država nije pobeđena.

Zvaničnici Pentagona takođe upozoravaju da ukoliko se ID konačno ne uništi preti realna opasnost da džihadisti za 6–12 meseci povrate neke teritorije u srednjem toku Eufrata. Takva upozorenja nisu bila uverljiva Donaldu Trampu da zaustavi povlačenje oko 2.000 emeričkih vojnika iz Sirije. Sekretar za odbranu Džim Matis podneo je zbog toga ostavku, pa je Bela kuća u februaru, odgovarajući na kritike, precizirala da će zadržati oko 400 vojnika, indirektno potvrđujući da pobeda nije definitivna i da opasnosti nisu otklonjene.

Promocija trijumfa ponovo je odložena. Islamisti u odbrani svojih uporišta u istočnoj sirijskoj provinciji Dir el Zor koriste automobile bombe i podzemne tunele kako bi sprečili napredovanje prozapadnih Sirijskih demokratskih snaga kojima komanduju Kurdi  i regularne sirijske armije. Poslednja oaza kalifata je u vatri i dimu, ali čvrsto jezgro islamista pripravno je da se bori do kraja i spremno da žrtvuje i svoje porodice. Civili se koriste kao „štit”, otežavajući ofanzivu kako bi se izbegle njihove pogibije.

Oni koji su mogli, i hteli, pobegli su iz sela Baguz, blizu iračke granice. Zvaničnici međunarodne koalicije ali i vlasti u Damasku bile su iznenađeni koliki broj ljudi je uspeo da pobegne, jer se sve kosilo sa njihovim ranijim procenama koliko ljudi je unutar male teritorije. U tri nedelje pre toga oko 40.000 Sirijaca napustilo je poslednja područja pod kontrolom ID.

Dok se jedan broj džihadista evakuisao na nepoznate lokacije, drugi deo se predao, čime je po Evropi pokrenuta ozbiljna debata: šta raditi sa onima koji su na frontove Sirije i Iraka otišli iz desetina zemalja? Šta raditi sa njihovim porodicama, nevestama i decom džihada? Tramp je poručio da Evropska unija treba da prihvati 800 pripadnika ID koje su u Siriji zarobile američke snage i da ih izvede pred sud. „SAD ne žele da vide da se borci ID infiltriraju po Evropi dok je njihov kalifat na ivici raspada. Alternativa nije dobra jer bismo bili prisiljeni da ih oslobodimo”, kaže šef Bele kuće dodajući da bi, ukoliko džihadisti ne odu pred sudove i u zatvore evropskih zemalja, to zapretilo globalnim haosom a istovremeno bacilo tešku moralnu senku.

Moguće je govoriti o kraju kalifata, ali time nisu otklonjene opasnosti novih oružanih sukoba po Siriji. Kurdima preti vojna intervencija Turske – ukoliko se ne stave pod zaštitu Asada – što se ne uklapa u zapadne planove. Posebno brine što su Kurdi uputili stotine džihadista na nepoznate lokacije računajući da bi – bez kažnjavanja – mogli da popune kurdske snage koje očekuju vojnu intervenciju Turske ili sirijskih opozicionih snaga koje podržava Ankara.

Na nedavnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu diplomate su upozoravale da preuzimanje kontrole nad teritorijama ne znači kraj ideološke pretnje terorizma. I dalje ih brine kako se ID rasformirala u Mosulu – sa jasnom idejom da sebi produži život u nekoj novoj terorističkoj inkarnaciji.

Nema sumnje kakav će biti ishod poslednje velike bitke, ali time svi rizici nisu otklonjeni. Amerikanci su iskoristili svoju vojnu moć da poraze teroriste, ali bez plana o efikasnom upravljanju područjima kojima je doskora vladala Islamska država, pobeda nije ukinula opasnosti.

Islamska država još može ozbiljno da naudi Iraku, Siriji i širem regionu. ID je uništena kao teritorija, ali ne i kao organizacija, još manje kao ideja na kojoj je 2014. nastala.