Skulptorski crteži Ivane Milev u „Haosu"

S vremena na vreme galerija „Haos” upusti se u avanturu izlaganja crteža koji prevazilaze dvodimenzionalnu formu papira i uranjaju u formu instalacije. Izbor radova Ivane Milev naslovljen sa „Ne/promenljivo”, koji je od večeras pa do 12. aprila dostupan publici u ovom izlagačkom prostoru, jedan je od takvih slučajeva, dela bi se mogla okarakterisati kao „skulptorski crteži”.

Ova mada vajarka, rođena 1987. u Beogradu, osnovne studije završila je 2009, magistarske 2011. (klasa Mrđana Bajića) i doktorske 2017 – sve na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Njeno interesovanje prvobitno je bilo u vezi s malim nakitnim formama oblikovanja, što je počelo dok je pohađala srednju školu „Tehnoart Beograd”, gde je sada zaposlena kao predavač, ali je u poslednje vreme usmereno ka velikim strukturama koje su umešna kombinacija matematičkih proračuna i prirodnih oblika. To je uočljivo i na prvi pogled – gotovo trećinu postavke, njen deo smešten tik uz galerijski prozorski zid čini fluidna, vizuelno molekularna instalacija od metala i plastike, čija je potencijalna prostorna protežnost beskonačna.

„Poput anegdote o hotelu sa beskonačno mnogo soba, tako i beskrajno mnogo elemenata Ivaninih radova uplivaju jedan u drugi, nestaju, ponovo se javljaju, pa se uvrću i obrću. Svaki za sebe, no ipak, tvoreći jednu kompaktnu celinu, u nedogled – poput kosmosa. Njihova skulpturalnost, estetička dopadljivost i koloristička privlačnost kao objekata per se moraju se, međutim, istovremeno, posmatrati i kao crteži”, piše u tekstu za ovu postavku Luka Tripković.

Autorka, koja je članica ULUS-a i ULUPUDS-a, i dobitnica desetak nagrada, sa 12 samostalnih i preko 60 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu dodaje:

– Moj crtež uvek je težio trodimenzionalnosti pa je moje umetničko istraživanje pronašlo ishodište u vajarstvu. Skulpture nisu klasične, one su pokretne, najviše me zanimaju njihovi fleksibilni zglobovi, inspiriše me mnogostrukost konekcije među elementima. Radovi koje stvaram sastavljeni su od metala, plastike, drveta, tekstila, zajedničko im je da su na neki način samonameštajući, takoreći živi – objašnjava umetnica.