Odbrojavanje na semaforu

U ovoj rubrici, čitalačkoj tribini, 11. oktobra 2018. ukazao sam na neusklađenu signalizaciju semafora na uglu ulica Džordža Vašingtona i Cetinjske, a sve pred ulazom u Bajlonijevu pijacu, nadomak Skadarlije.

Od tada ni popravke, ni demantija, već muk kao najgori vid prećutkivanja. I onda i sada semafor radi preko ugrađenog automata. Programiran je na deset sekundi za pešake i 80 sekundi za vozila. Za ovih deset sekundi nijedan pešak nije prešao ulicu, makar bio i trkač na 110 metara s preponama. A reč je i o starijim ljudima, s pomagalima, deci u kolicima, te svima onima koji bi da na miru i sa oprezom pređu ulicu. Ova dvosmerna ulica je frekventna. Prelaze je kupci na Bajlonijevoj pijaci, turisti iz Skadarlije, te stanari ovog kvarta, kojima je to životni prostor.

Reporter „Politike” D. Aleksić u reportaži od 13. februara 2019. ukazao je na višemesečni zastoj u radu semafora na uglu između ulica Vojvode Stepe i Vitanovačke, što znači da problem sa radom semafora na koji ukazujem nije sporadičan, već je sistemski uzrokovan.

Uz rizik da mi se prigovori da se bavim sitničarenjem u odnosu na poduhvate koji se čine u Beogradu, usuđujem se da ponovo ukažem na opasnost od navedenog semafora, pre nego što se dogodi nesreća, koju niti predskazujem, niti je priželjkujem.

Miroslav Sredanović,
Beograd