Kreda i tabla u radu sa darovitim učenicima

Nema društva niti školskog sistema u svetu koji nije zainteresovan za rad darovitih učenika. Društvo koje na vreme shvati značaj darovitih učenika i pravilno ih odneguje biće bogato i savremeno društvo.

Da li će daroviti učenici u školi biti uspešni, manje uspešni ili neuspešni, pored mnogobrojnih faktora, dobrim delom zavisi i od same organizacije rada sa njima. Istraživanje koje je urađeno pre 20 godina pokazalo je da su organizacija rada i sam rad sa darovitim učenicima u osnovnoj školi nedovoljno adekvatni, nezadovoljavajući i vrlo siromašni organizacionim oblicima. Ponovljeno, isto istraživanje posle 20 godina pokazuje gotovo iste rezultate. Rezultati u zagradi su od pre 20 godina. Ovde će biti prikazani samo neki od rezultata istraživanja. Izbor darovitih učenika, po mišljenju učenika, vrši sam nastavnik u 92,09 odsto slučajeva (83,95 odsto). Po mišljenju nastavnika, u 90,29 odsto slučajeva bira sam nastavnik (100 odsto). U izboru darovitih učenika za dodatni rad treba da učestvuju i drugi stručnjaci, pedagog i psiholog, sem nastavnika. Po mišljenju učenika, sadašnji rezultati su nešto lošiji, a po mišljenju nastavnika – malo bolji.

Kriterijumi na osnovu kojih se vrši odabiranje darovitih učenika za dodatan rad najvažniji za učenike jesu interesovanja za dati predmet u 62,59 odsto slučajeva (36,04 odsto). Po mišljenju nastavnika – u 79,61 odsto slučajeva (79,41). Što se tiče učenika, ti kriterijumi su se dosta pogoršali, a kod nastavnika su ostali nepromenjeni. Interesovanja učenika za dati predmet nisu dovoljna kad je reč o darovitim učenicima, jer učenik može izuzetno da bude zainteresovan za određeni predmet, a da ne bude uopšte darovit. Zato postoje drugi adekvatniji kriterijumi, kao što su izuzetni rezultati i uspeh iz datog predmeta, rezultati sa takmičenja, intelektualne sposobnosti i drugo.

Nastavnici na času redovne nastave ne rade posebno sa darovitim učenicima u 73,02 odsto slučajeva (92,55 odsto), mišljenje je učenika, a mišljenje nastavnika je da ne rade u 38,83 odsto slučajeva (63,72). Dakle, rezultati su sada nešto bolji, ali zato postoji veliko neslaganje sa mišljenjima učenika i nastavnika.

Po mišljenju učenika, tokom godine stalno se izvodi dodatni rad sa darovitim učenicima u 36,33 odsto slučajeva (53,02 procenta), a po mišljenju nastavnika, on se stalno izvodi u 64,08 odsto slučajeva (63,72). Čak je rezultat lošiji nego pre 20 godina, ako se uzme u obzir mišljenje učenika, dok je po mišljenju nastavnika ostao isti.

Najviše korišćen oblik rada sa darovitim učenicima je frontalni (rad sa svim učenicima) – po mišljenju samih učenika u 59,71 odsto slučajeva (78,83 odsto), a to bi trebalo da bude najmanje korišćen oblik rada kad je reč o darovitim učenicima.

U radu sa darovitim učenicima nastavnici najviše koriste klasično predavanje – u 72,3 odsto slučajeva (94,80 odsto), što je nedovoljno efikasno, a često zna da bude i dosadno za same učenike. A od nastavnih sredstava, nastavnici u radu sa darovitim učenicima najviše koriste kredu i tablu – u 66,19 odsto slučajeva (66,66 odsto), što je nezamislivo u 21. veku. U radu sa darovitim učenicima prevashodno treba koristiti savremena nastavna sredstva – računare, mikroskope, teleskope, pametne table, robote, digitalne udžbenike i slično.

Organizacijom i načinom rada sa darovitim učenicima u potpunosti je zadovoljno 61,51 odsto učenika (51,39 odsto) i 22,33 odsto nastavnika (18,62). Rad sa darovitim učenicima ne samo da zahteva dobru organizaciju i pripremu, već ona mora da bude i precizna, detaljna i da obuhvati sve potrebne elemente, kako bi učenici bili maksimalno angažovani i mogli maksimalno da iskoriste svoje sposobnosti i kreativnost.

Smatra se da jedan darovit stručnjak osigurava radne i životne perspektive za 10.000 ljudi, a trećina našeg ukupnog naučnog potencijala, stručnjaka našla je naučnu afirmaciju u inostranstvu doprinoseći ubrzanom tehnološkom razvoju užih i širih društvenih sredina u kojima žive, a ne onih u kojima su se školovali.

Za uspeh darovitih učenika neophodno je da društvo jasno definiše svoje stavove u pogledu njihovog rada i napredovanja i da preduzme mere za njihovu realizaciju. Ako društvo osigura adekvatan i maksimalan razvoj i napredovanje darovitih, oni će to svojim stvaralaštvom i kreativnošću višestruko vratiti. Zato treba da učinimo sve i da darovitima omogućimo maksimalni razvoj, napredovanje i ostajanje u našoj zemlji.

Specijalista pedagogije, Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista