Nije nam cilj da oteramo muškarce

Nekada su se sportovi delili i na muške i ženske. Danas tu gotovo da nema više nikakvih ograničenja, pa je nežniji pol ušao, recimo, čak i u boks.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nastoji da se smanji razlika i među onima koji vode sport. Tako je 2005. preporučio da u sportskim rukovodstvima bude najmanje 20 odsto žena, a od 2017. je taj procenat povećan na 30 odsto.

– Nije ideja da se silom nameće, nego da se omogući da one koje hoće, koje su obrazovane, koje znaju i sposobne su, da pomognu. Nije nam cilj da isteramo muškarce, nego da se prožimamo u radu, da zajednički poboljšamo nešto – kaže Milena Reljin, nekada naša čuvena takmičarka u ritmičkoj gimnastici, koja je od pre dve godine treći put na čelu Komisije žene i sport Olimpijskog komiteta Srbije (OKS), a pre toga je na toj dužnosti bila od 2005. do 2012. – Zastupljenost žena svuda je potreba, pa i u sportu. Ja sam u dilemi što se tiče tih kvota i nisam jedina. Na međunarodnim seminarima i u institucijama godinama se na tu temu razmenjuju iskustva, ali je učešće žena u sportskim rukovodstvima zasad nedovoljno i mora da se podstakne.

Za prošlogodišnji Sajam sporta Komisija žene i sport je pripremila podatke o zastupljenosti žena na rukovodećim dužnostima u našim sportskim organizacijama. Od 40 granskih saveza upitnik je popunilo 28, osam je obećalo da će da odgovori, ali to nije učinilo, a sa četiri federacije nije uopšte uspostavljena veza.

Na osnovu takve ankete došlo se do toga da je u savezima stalno zaposleno 98 muškaraca i 75 žena. Svi doktori (trojica) i magistri (šestorica) su muškarci. S visokim obrazovanjem su 44 muškarca i 34 žene, s višim 12 muškaraca i 21 žena, a sa srednjim 32 muškarca i 19 žena.

Muškarci su predsednici u 32 saveza, a žene u pet. Od 110 klubova u atletici žene su na čelu dva kluba, u košarci postoje 124 ženska kluba i 241 muški, a samo su dve žene predsednice, u 340 odbojkaških klubova žene vode 15, dok je u gimnastici 65 klubova – u 27 su žene na čelu.

U međunarodnim udruženjima Srbiju predstavlja 49 muškaraca i 12 žena.

Od sportista u našoj zemlji 159.525 je muškog pola, a 28.579 ženskog. U zaslužne sportiste je uvršćen 41 muškarac i 28 žena, u međunarodne 81 muškarac i 30 žena, a u savezne 96 muških i 72 ženska.

Imamo 7.190 trenera muškaraca i 394 žene.

Kao dobri primeri navedeni su atletika (1.870 žena i 1.897 muškaraca) i odbojka (13.669 žena i 10.397 muškaraca).

– Niko nas nije stopirao, međutim ima sportova u kojima su žene na neinstitucionalan način sputavane da im se pruži prilika da se pokažu i razmahnu. Stvari se, ipak, pomeraju, ali potrebno je da postoje i odgovarajući zakoni. U Indeksu Kancelarije za rodnu ravnopravnost prvi put je spomenut i sport. U upravnim telima žena je manje od četiri odsto. U sportu nekako ide malo sporije. Podršku su nam ukazali predsednik OKS-a Božidar Maljković, selektor vaterpolista Dejan Savić... Mnogo nam znače i mediji.

O neposrednim planovima Komisije žene i sport Milena Reljin kaže:

– Ciljevi za ovu godinu su nam da održimo seminare da bismo podstakli sportistkinje, zatim žene koje vole sport, a i muškarce, da generacijama koje dolaze pomognemo da se bave sportom, da im to bude divan deo života. Jedan planirani seminar namenjen je trenerima i sportistkinjama i održaće ga Jelena Arunović i Marija Pavlović, koja radi kao sportski psiholog i tekvondistkinja, a na seminaru će biti i Tijana Bogdanović. Idemo mravljim koracima, ali idemo. Nekako se oseća nova energija mlađih žena, koje su se uključile.

Sastav Komisije žene i sport

Pored Milene Reljin-Tatić u Komisiji žene i sport su i Jelena Arunović (streljaštvo), Iva Popović (sinhrono plivanje), Nina Micić (snoubord), Sanja Dragićević-Babić (RTS), Dragana Ivković (vaterpolo), Svetlana Bilić (fudbalski sudija), Marija Pavlović (sportski psiholog), Nataša Kovačević (košarka), Tanja Petrović (karate) i Ružica Ibročić-Karajović (veslanje). Sekretar komisije je Jelena Janković-Lasković.

U proširenom sastavu, one koje podržavaju i doprinose radu komisije: Melanija Pavlović (biznis), dr Nataša Dragutinović (Univerzitetska dečja klinika u Beogradu), Ljiljana Knežević („Blic fondacija”) i Dara Gravara-Stojanović (karling).

Pravci delovanja

Kao pravce delovanja Komisije žene i sport Milena Reljin je izdvojila tri. To su: da se što veći broj dece uključi u sport, da se podstakne i ohrabri uključivanje što više žena i na sve druge pozicije u sportu, a i da se ohrabri i uključi što više muškaraca, koji će raditi na unapređenju ženskog sporta i podržati obrazovane i sposobne žene da dosegnu neke položaje, koji su do sada u njihovim savezima bili rezervisani isključivo za jači pol.