Bastion napunjen đubretom

Novi Sad – Građani su u nedelju čistili bastion Petrovaradinske tvrđave, koji se kod brod-restorana na Dunavu pruža uz Kamenički put. Iznete su velike količine smeća – 36 tona, 1.600 džakova, kaže za „Politiku” Slavomir Kišfalubac iz udruženja građana „3D svet”, koje je organizovalo akciju „Tvrđava bez smeća”.

Godinama je Provijantski bastion ispod petrovaradinske stene, na kojoj stoji tvrđava, zatrpavan otpadom. Nataloženi su šut, plastika, kese, papiri, raspadnuti nameštaj i drugi materijali koje su ljudi odbacivali. „Od igle do rakete”, dobacuje, dok izgurava kolica, Slavomir.

On je iz Arilja, a u Novi Sad došao je pre šest godina i tu se oženio. Priča nam i da je u istraživanje tvrđave i njenog podzemlja krenuo sa Leonom Šurbanovićem, zastupnikom udruženja koje je poznato i kao „Urbana gerila ratnika iz podzemlja” – UGRIP.

Na nekim mestimanisu mogli da prođu od smeća, pa su malo po malo počeli da ga iznose iz pothodnika.

„I tako se stvorila ideja da se očisti podzemlje. U poslednje tri i po godine, u preko 300 akcija, smo izneli 266 tona smeća. Prostorije koje smo očistili obilazimo. Skupljamo se svake nedelje, čistimo i ne dozvoljavamo da se skupi smeće”, navodi on.

Ovo sad je druga masovna akcija koju sprovode zajedno sa građanima – volonterima. Došlo je stotinak ljudi, uglavnom mladih, i svi su pokazali volju da nedeljom od ranog jutra zalegnu za opštu stvar. Ali posao nije bio lak. Otpad je ležao u dubokoj prašini, koja se dizala u vazduh sa svakom napunjenom lopatom.

„Ne možemo više, mnogo je prašine”, kazala je jedna od tri devojke koje su vratile masku i drugu opremu organizatoru.

Oni izdržljiviji su tovar iz unutrašnjosti bastiona sakupljali gotovo ceo dan u džakove koje su, zatim, izgurivali kroz otvore u zidinama, da bi ih učesnici spolja prihvatili i na kolicima prenosili do Varadinskog mosta. Odatle su, na kraju, utovareni na kamione JKP „Čistoća”, koja je otpad odnela.

„Izašli su nam u susret i hvala im na tome. Konačno da su i gradske institucije stale iza ovoga”, kaže Slavomir.

Gradski komunalci su za akcijaše doterali i cisternu vode za piće, a više sponzora pomoglo je oko hrane i pića. Kotlić se krčkao u „štabu” UGRIP-a na gornjoj tvrđavi, kod poljane koja za vreme festivala „Egzit” postaje „Dens arena”.

Uoči, tokom i nakon tih festivalskih dana, gradske firme se vanredno posvećuju tvrđavi. Kose velike površine i orezuju zelenilo, odnose ogromne količine smeća, a više pažnje poklanja se i prskanju komaraca.

„Sve vlasti su se već izmenjale, videli smo i socijalizam i kapitalizam, ali niko i dalje nije zvanično nadležan za tvrđavu”, kaže jedan iz UGRIP-a, koji se predstavio kao Darko.

Ne postoji, naime, „upravitelj” Petrovaradinske tvrđave.

„Kao Novosađanin, mislim da tvrđava treba da bude turističko-strateška stvar Novog Sada i da bi grad trebalo da u nju uloži. Ovako ne vodi ničemu, tvrđava može samo da propada”, kaže ovaj „urbani gerilac”.