EU da dobije mesto Francuske u SB UN

Samo pet dana pošto je francuski predsednik Emanuel Makron u otvorenom pismu građanima Evrope uputio predlog o „preporodu” Evropske unije, usledio je odgovor iz Berlina. Nije ga potpisala Angela Merkel, iako ga je podržala, već Anegret Kramp Karenbauer, u javnosti poznatija kao AKK. Nova liderka vladajućih hrišćanskih demokrata u autorskom tekstu za „Velt am zontag” iznela je kako CDU vidi budućnost Evropske unije, a ovo viđenje francuski mediji su ocenili kao „slatko-kiseli” odgovor Berlina Parizu.

Kramp Karenbauerova, koju mediji vide kao „štićenicu” kancelarke Angele Merkel, ističe da Evropa mora postati jača i odbraniti „evropski životni put” s društvenim i političkim modelom različitim od Kine, SAD i Rusije. Ali, ona ujedno odbacuje ono što u Makronovim predlozima vidi kao „kolektivizaciju dugova” članica evrozone, uspostavljanje socijalnog sistema i minimalnih plata na nivou EU. Na ovaj način Berlin zapravo poručuje da se protivi bilo kakvom prenošenju odgovornosti za dugove i budžetska izdvajanja članica evrozone, ali i cele EU na nemačke građane.

Šefica CDU izašla je i sa dva predloga koji se suprotstavljaju francuskim nacionalnim interesima. Zatražila je da EU ima stalno mesto u Savetu bezbednosti UN, a to se verovatno može postići samo ako Francuska ustupi svoje mesto u SB. Takođe, ona je drugo sedište Evropskog parlamenta u Strazburu ocenila kao „anahronizam” koji treba ukinuti u korist Brisela.

Nemačka kancelarka javno je pružila podršku predlozima svoje konzervativne stranke za Evropu koji se razlikuju od predloga francuskog predsednika, posebno što se zauzela za stalnu jedinstvenu evropsku stolicu u SB UN. „Mislim da je reč o veoma dobroj ideji za budućnost”, poručila je Angela Merkel.

Ali, pojedini ministri SPD kritikovali su Merkelovu što je dopustila da Kramp Karenbauerova odgovori Emanuelu Makronu, na šta im je ona poručila da je važno da se čuje čemu CDU teži.

Portparol francuske vlade Benžamin Grivo za Rojters kaže da se predsednica CDU samo u tri tačke razlikuje od predloga koje je izneo Makron: to su minimalne zarade u EU, ukidanje sedišta Evropskog parlamenta u Strazburu i ustupanje francuskog mesta u SB UN Evropskoj uniji.

Svesna da neki predlozi ne prijaju Jelisejskoj palati, Kramp Karenbauerova je naknadno u izjavi za Velt TV nastojala da uguši glasine o navodnom francusko-nemačkom razilaženju: „Među nama nema rascepa. CDU ima drugačiji politički pogled na neka rešenja, kao što je ujednačavanje socijalnih sistema, i za Pariz to nije ništa novo.”

Po oceni pariskog „Monda”, AKK deli stavove francuskog predsednika da EU, koja se suočava sa mnogim pretnjama, mora da reaguje hitno: „Ali ona predviđa drugačije načine da se dođe do istog cilja. Za Kramp Karenbauerovu je jaka ekonomija, a ne politika, garancija jake Evropske unije”. List „Figaro”, pak, ocenjuje da je šefica CDU odbacila zamisao o „nekoj evropskoj superdržavi i zaštitnici, suprotstavljajući joj načelo odgovornosti i sopstvenih zasluga”.

Urlih Špek iz Maršalovog fonda u Berlinu za Rojters kaže da je AKK u svom autorskom tekstu samo „prihvatila pruženu ruku Makrona da odigraju tango”.

„Francuska zagovara veću integraciju i centralizaciju u evrozoni, a Nemačka bi da stvari ostanu kakve jesu. Kada je reč o bezbednosti, Nemačka želi više i predlaže da imaju zajedničke evropske nosače aviona”, objašnjava Špek.

Zamenik berlinskog Delorovog instituta Lukas Gutenberg za „Gardijan” kaže da je upadljivo da i Makron i Kramp Karenbauerova u svojim viđenjima budućnosti EU veoma malo spominju Evropsku komisiju.

„Ako pažljivo pročitate oba predloga, videćete da postoje neke sličnosti, pa i preklapanja, tamo gde ih ne očekujete. Izgleda da šalju istu poruku: više Evrope je moguće kroz međuvladin pristup. Da sam u Briselu, bio bih zabrinut zbog toga”, ističe Gutenberg.