Strah od ruskih hakera

Ka­ko se pri­bli­ža­va gla­sa­nje u svim dr­ža­va­ma Evrop­ske uni­je za Evrop­ski par­la­ment kre­će i no­va-sta­ra me­dij­ska hi­ste­ri­ja o ru­skim ha­ke­ri­ma ko­ji, na­vod­no, već ima­ju stra­te­gi­ju ka­ko će i ko­ga na­pa­sti. 

„Fajnenšel tajms” tvr­di da ru­ski ha­ke­ri ubr­za­no i ma­sov­no in­ten­zi­vi­ra­ju pri­pre­me za saj­ber-na­pa­de na iz­bor­ni pro­ces ko­ji će se odr­ža­va­ti od 23. do 26. ma­ja i da zva­nič­ni­ci EU i teh­no­lo­ške kom­pa­ni­je mo­ra­ju što pre da pla­ni­ra­ju od­go­vor. 

An­ders Fog Ra­smu­sen, ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a, a sa­da sa­vet­nik ukra­jin­skog pred­sed­ni­ka Pe­tra Po­ro­šen­ka, ne­dav­no je re­kao da će Ru­si­ja ko­ri­sti­ti sva mo­gu­ća sred­stva ka­ko bi po­re­me­ti­la pred­sto­je­će iz­bo­re za EP i da će ona bi­ti „naj­ve­ći ma­lig­ni fak­tor”. On tvr­di da će me­ša­nje u kam­pa­nju uklju­či­va­ti stva­ra­nje ne­mi­ra po­ja­ča­va­njem po­sto­je­ćih po­li­tič­kih po­de­la; da to ni­je ide­o­lo­ški rat iz Ru­si­je, ni­je ni le­vi­čar­ska ili de­sni­čar­ska kam­pa­nja, već kam­pa­nja ko­ja ima za cilj pod­ri­va­nje po­ve­re­nja i sa­mo­po­u­zda­nja te ini­ci­ra­nje ha­o­sa i ne­sta­bil­no­sti. Dez­in­for­ma­ci­je će se ši­ri­ti ko­ri­šće­njem la­žnih vi­deo i audio-za­pi­sa, a Ra­smu­sen tvr­di da po­je­di­ne evrop­ske na­ci­o­nal­ne vla­de ne­ma­ju ka­pa­ci­tet da se su­prot­sta­ve tim na­po­ri­ma.

Do­pri­nos bor­bi dao je i Evrop­ski sa­vet za me­đu­na­rod­ne od­no­se ana­li­zom „Evrop­ski iz­bo­ri 2019: ka­ko an­ti­e­vrop­ski plan pod­ra­zu­me­va sla­ma­nje Evro­pe i šta se mo­že uči­ni­ti da se to spre­či”. Na pe­de­se­tak stra­ni­ca fo­kus je na unu­tra­šnjim ne­pri­ja­te­lji­ma ko­ji su „oruž­je Kre­mlja”. 

I sam pred­sed­nik Evrop­skog sa­ve­ta Do­nald Tusk je po­zvao na uje­di­nje­nje u bor­bi pro­tiv „spolj­nih an­ti­e­vrop­skih sna­ga ko­je otvo­re­no ili taj­no na­sto­je da uti­ču na de­mo­krat­ske iz­bo­re Evro­plja­na, kao što je bio slu­čaj sa breg­zi­tom i jed­nim bro­jem iz­bor­nih kam­pa­nja u Evro­pi”. Čak je i ru­ski pre­mi­jer Dmi­trij Me­dve­dev pre ne­de­lju da­na u Luk­sem­bur­gu ko­men­ta­ri­sao ove na­vo­de re­či­ma: „Još ni­je ni bi­lo iz­bo­ra, a već smo sum­nji­vi. Iskre­no, to je glu­post, pa­ra­no­id­na glu­post – sum­nja­ti na ne­ko­ga iako se do­ga­đaj još ni­je zbio.”

Iz­u­zev u Esto­ni­je, ko­ja je elek­tron­sko gla­sa­nje uve­la 2005. go­di­ne i od ta­da se iz­bo­ri de­lom spro­vo­de pre­ko in­ter­ne­ta, gla­sa­nje u osta­lim dr­ža­va­ma se od­vi­ja na kla­si­čan na­čin, pa se i pre­bro­ja­va­nje gla­so­va ra­di ruč­no. Za­ni­mlji­vo je da se Eston­ci do sa­da ni­su ža­li­li da su se ru­ski ha­ke­ri me­ša­li u nji­ho­ve iz­bo­re, ako išta – ve­žbe ra­di. 

Ipak, u po­ne­de­ljak je Eston­ska oba­ve­štaj­na slu­žba u po­seb­nom iz­ve­šta­ju upo­zo­ri­la da će Ru­si­ja ove go­di­ne ve­ro­vat­no po­ku­ša­ti da uti­če na iz­bo­re u Evrop­skom par­la­men­tu, da će na­sta­vi­ti s oba­ve­štaj­nim ra­dom i ope­ra­ci­ja­ma uti­ca­ja pro­tiv Za­pa­da, kao i sa pri­pre­ma­ma za oru­ža­ni su­kob sa NA­TO-om. U iz­ve­šta­ju na 70 stra­ni­ca pred­vi­đa­ju se ak­tiv­no­sti i ci­lje­vi ru­skih oba­ve­štaj­nih slu­žbi: ci­lja­će evrop­ske par­la­men­tar­ne iz­bo­re u ma­ju, s ve­ro­vat­nim fo­ku­som na ve­će dr­ža­ve čla­ni­ce Ne­mač­ku, Fran­cu­sku i Ita­li­ju, u ko­ji­ma se mo­gu na­da­ti da će ima­ti naj­ve­ći uti­caj na sa­stav evrop­skog par­la­men­ta u na­red­nih pet go­di­na. 

Mik Ma­ran, autor iz­ve­šta­ja i ge­ne­ral­ni di­rek­tor eston­ske spolj­no­o­ba­ve­štaj­ne slu­žbe, tvr­di da će Ru­si hte­ti da obez­be­de što vi­še pro­ru­skih i evro­skep­tič­nih po­sla­nič­kih man­da­ta. U evrop­skim dr­ža­va­ma se od­vi­ja oštra bor­ba za pri­do­bi­ja­nje gra­đa­na iz­me­đu po­sla­nič­kih gru­pa, a po­ku­ša­va se po­ve­ća­ti i iz­la­znost ko­ja je tra­di­ci­o­nal­no ni­ska na iz­bo­ri­ma za Evrop­ski par­la­ment. U od­no­su na gla­sa­nje 1979, ka­da je na iz­bo­ri­ma uče­stvo­va­lo 64 od­sto gla­sa­ča, na po­sled­nja dva gla­sa­nja je iza­šlo sve­ga oko 43 od­sto. Pri to­me, u Slo­vač­koj je pre pet go­di­na gla­sa­lo sve­ga 13 od­sto, u Če­škoj 18, a Slo­ve­ni­ji 25 od­sto. Od­ziv evro­skep­ti­ka je ta­ko­đe bio zna­čaj­no ve­ći od evro­cen­tri­sta.