Diplomatski rat Turske i Egipta

Lideri Turske i Egipta koriste svaku priliku da se međusobno optuže za to što su njihovi odnosi na ivici prekida. Predsednici Redžep Tajip Erdogan i Abdel Fatah el Sisi duže vreme nemaju međusobne kontakte.

Najnoviji povod za razmenu teških reči je bila nedavna egzekucija devet pripadnika Muslimanske braće kojima je presuđeno da su pre tri godine ubili glavnog javnog tužioca Egipta Hišama Barakata. Uzroci su, bez sumnje, mnogo dublji i dovode se u vezu sa bliskim odnosima zvanične Ankare sa tim islamističkim pokretom koji se posle državnog udara našao na meti novih vlasti u Egiptu. U znak podrške, u poslednje vreme Erdogan koristi i njihov pozdrav „Rabija” (četiri uzdignuta prsta sa savijenim palcem na dlanu ruke), zbog čega ga kritikuju pojedine opozicione partije u Turskoj. On, međutim, kaže da je to poziv na slobodu.

„To je diktatura jednog totalitarnog sistema, mi to ne možemo da prihvatimo... Sisi se nemilosrdno obračunava sa svojim narodom”, izjavio je predsednik Erdogan u intervjuu TV stanici Si-En-En Turk povodom najnovijih pogubljenja u Egiptu.

U Kairu ističu da se ne mešaju u rad svog pravosuđa i da je ono nezavisno. Egipatska vlada odbacuje Erdoganove optužbe, koje doživljava kao nedopustivo mešanje u unutrašnje stvari suverene zemlje. To je dovelo do totalnog poremećaja bilateralnih odnosa i povlačenja ambasadora iz Kaira, odnosno Ankare.

Kada je početkom 2011. godine Egipat potreslo „arapsko proleće”, posle promišljanja, Erdogan je otpisao predsednika Hosnija Mubaraka i bezrezervno stao iza Muhameda Mursija iz Muslimanske braće. To se moglo i očekivati jer on i njegova Partija pravde i razvoja (AKP) odranije imaju bliske odnose sa tim pokretom, koji je u Egiptu i još nekim zemljama okvalifikovan kao teroristička organizacija. Njegovi pripadnici se bore za reafirmaciju političkog islama. Oni su, osim u Egiptu, bili aktivni u pobunama u Libiji, Tunisu i Siriji.

Muhamed Mursi je uz podršku Muslimanske braće pobedio na izborima. Njegov dolazak na vlast je ubrzo izazvao masovne proteste građana. Armija je početkom jula 2013. godine izvela tenkove na ulice i oborila Mursija, koji je osumnjičen za „saučesništvo u ubijanju i mučenju demonstranata”. Kako bi podržao svog prijatelja koji je završio iza rešetaka, Erdogan je odmah otvorio „diplomatski rat” protiv Sisija.

„Poštujem Mursija, a ne poštujem one koji mu sude”, izazivački je poručio turski predsednik.

To se moglo očekivati pošto Erdogan u poslednje vreme pokušava da se nametne kao zaštitnik muslimana u svetu: Ujgura u Kini, Palestinaca na Bliskom istoku, Rohingija u Mjanmaru, pa i pripadnika Muslimanske braće u Egiptu.

Turska je odlučila da inicira raspravu o situaciji u Egiptu u okviru Organizacije za islamsku saradnju (OIC), koja okuplja više od 50 muslimanskih država.

„Pokrenućemo diskusiju o najnovijim egzekucijama u Egiptu, kao i, uopšte, o kršenju ljudskih prava u toj zemlji. Taj problem ćemo inicirati i u drugim međunarodnim platformama”, kaže Orhan Atlaj, turski član Parlamentarne unije OIC, kojoj Ankara sada predsedava.

U Turskoj je oštre kritike izazvao i nedavni sastanak funkcionera Evropske unije i Arapske lige, održan u Šarm el Šeiku u Egiptu, gde im je domaćin bio Sisi. Takvo ponašanje EU je „neiskreno”, kažu u Ankari, jer Brisel, prema turskoj oceni, zatvara oči pred masovnim progonima građana Egipta i „zločincu” Sisiju „prostire crveni tepih”. U isto vreme kritikuje Tursku da navodno progoni svoje građane, kaže Erdogan.

„Kairo mora da amnestira sve političke zatvorenike. Nikada neću razgovarati sa Sisijem, dok su demokratski izabrani predsednik Muhamed Mursi i njegovi mnogobrojni sledbenici u kazamatima i dok im se neosnovano sudi uz pretnje smrtnom kaznom”, izjavio je Erdogan odgovarajući na pitanje kada će normalizovati odnose sa Kairom.

On tvrdi da je sadašnja vlada u Egiptu poslednjih godina pogubila više od 40 pripadnika Muslimanske braće.