Nema spavanja dok traje Evrovizija

– Super je. Sinoć smo bili na terasi restorana u „Beograđanki”, na žurki makedonske predstavnice Tamare i momaka s kojima ona nastupa na ovogodišnjoj Evroviziji. Pojavila se i njena sestra Tijana, pevale su, podsetili smo se Tošeta Proeskog. Pre toga smo bili na probi, pa na konferenciji za medije. Na Kalemegdanu večeras pevaju Željko Joksimović, Marija Šerifović… – tako uglavnom odgovaraju ovih dana neki od ljubitelja „Evrosonga” na pitanje kako ste, šta radite. Po nekim procenama njih sedamsto već su u našem glavnom gradu, uglavnom su članovi nacionalnih OGAE klubova, koji tako organizovani nastoje da podrže svog ili predstavnika neke druge zemlje u takmičenju. 

Šveđanin Junas Gladnikof je prošle nedelje stigao u Beograd kao i njegov prijatelj po hobiju Muamer Noah Bajrić. Junas je iz Stokholma, student je psihologije. Noah je, tako ga svi oslovljavaju, stigao iz Amerike, radi kao službenik u finansijskom sektoru jedne firme, navija za Bosnu i Hercegovinu iz koje se iselio 1996. godine i sada živi u Ročesteru kod Njujorka. Vreme posvećeno Evroviziji, takmičenjima, putovanju na završnu priredbu, stalne kontakte preko interneta sa drugim fanovima ove muzičke priredbe ubraja u svoj hobi.Oduvek je voleo i gledaoEvroviziju, nekada dok je živeo u Orašju i sada kada je daleko u Americi.

Naši sagovornici su svaki čas za kompjuterom jer svako od njih uglavnom izveštava za neki od specijalizovanih veb-sajtova u svojoj zemlji posvećenih Evroviziji. Te elektronske novine zapravo su zadovoljstvo a i odličan izvor prihoda koji do poslednje pare svi potroše na putovanja i tokom održavanja „Evrosonga”. Jer završna priredba je nešto nalik na svetski kongres, tu nastoje po svaku cenu da dođu svi članovi OGAE. Ili bar oni kojima obaveze i novčanik dozvole. Dođu, vide se pa pozdrave do sledeće godine. Mada i Junas i Noah uglas dodaju: „Sreća da ovde nije tako skupo kao na Zapadu, tako smo dobro prošli i u Ukrajini!”.

Na pitanje koliko vremena potroše na evrovizijska događanja, Junas uzvraća: „Uuu, mnogo. Jer zbog „Evrosonga” moram da radim sa strane da bih zaradio novac za troškove. I to se računa.”

Noah dodaje da je mnogima čudno da se neko toliko bavi jednom priredbom kao što su članovi OGAE, ali to je po njemu kao i svaki drugi hobi.

Kada se pogase reflektori, pobednik i ostali učesnici Evrovizijeodu svojim putem, pitamo naše sagovornike šta oni rade.

– Naravno i mi idemo kući. Oni koji su bliži međusobno se druže tokom godine, nalaze kada ugrabe priliku – kaže Šveđanin. Junas je bio u Istanbulu pre četiri godine, Kijevu, Atini, tokom godine druži se sa istomišljenicima, uglavnom iz Evrope, putovao je u Dansku, Bugarsku. To, ipak, nije slučaj sa Bajrićem, on je daleko preko Atlantika i biće sa društvom tek sledeće godine.

Ko će pobediti? Šveđanin u vrhu vidi Srbiju, Rusiju, Jermeniju, Noah tipuje na Španiju i Norvešku. Pristiže naknadno i Italijan Edmundo Aselini, novinar i urednik sajta o Evroviziji, koji radi za lokalni Radio Ćila Fuziko iz Bolonje. Prognozira da bi portugalska pesma mogla dobro da prođe, nekako je prava evropska, „za svoje” ne može da navija jer Italijani već 12 godina ne učestvuju na Evroviziji, nisu bili zadovoljni plasmanom i organizacijom, tako da zvaničnih prenosa nema jer nacionalna televizija nije zainteresovana za to, pa oni koji žele priredbu gledaju preko interneta ili satelita.

Iz Turske je doputovao Umut Đertel, izveštava za „Roklajf” iz Ankare. I on je od detinjstva ljubitelj Evrovizije, seća se hita „Džuli” koji je svojevremeno predstavljao Jugoslaviju, nabraja još neke posle toga, ove godine sviđaju mu se predstavnici Ukrajine, Rusije, dobra je i naša Jelena, turskoj pesmi ove godine daje slabe šanse za visok plasman.

– Beograd mi se dopada, dobresu tramvajske veze, nekako mi se čineboljim od onih u Ankari. Naravno, praćenje Evrovizije je moje lično zadovoljstvo kao i pisanje za „Rok lajf”, jer radim kao službenik u Ministarstvu za zdravlje – objašnjava tridesetogodišnji Đertel.

Ivana Stošić, pi-ar nevladine organizacije OGAE, već tri meseca živi pod visokim naponom. Od RTS-a su dobili priliku da priređuju promocije i različita zabavna zbivanja u „Evroklubu” u „Sava centru” i u „Evrokafeu” na petom spratu „Beograđanke”, što podrazumeva dovođenje pevača, pravljenje žurki.

– Svako veče je drugačije, nekada su to tematski „partiji”, karaoke evrovizijskih pesama, gledanje spotova učesnika, mini prezentacije, deljenje CD – pominje Ivana Stošić neka od druženja, ali s obzirom na to da su se ostalim učesnicima upravo pridružili i predstavnici velike četvorke, Velike Britanije, Engleske, Nemačke, Španije i Francuske koja ima direktan prolaz u finale, posla će tek biti. I obaveza – do usijanja.

– Već smo se u našem OGAE dogovorili da spavamo u aprilu i junu, jer u maju nas dvadesetak radimo paklenim tempom. Tek tri-četiri sata dnevno, da preživimo i ne padnemo s nogu. Na finalu ćemo biti u prvim redovima, Neven Zoraja naš drugar će smisliti nešto originalno za navijanje, imaćemo zastave a nas stotinak podržaćemo Jelenu Tomašević koliko nas grlo bude nosilo – obećava Ivana Stošić.

Pitamo Ivanu da li će posle „Evrosonga” otići na odmor, mada znamo da svako od članova OGAE odsustvoiz firme koristi, zapravo, za učestvovanje u pozadinskim redovima velike muzičke priredbe.

– Ako pobedimo nema veze, već 26. maja krećemo opet u akciju – neumorna je naša sagovornica.

Rajna Popović

-----------------------------------------------------

Druže se i navijaju za svoje

Ivana Stošić, pi-ar menadžer OGAE Srbije, objašnjava da skraćenica uz ime organizacijekoja se bavi praćenjem i popularizacijom „Pesme Evrovizije” potiče od francuskog naziva „Organisation Generale des Amateurs de l’Eurovision. Naše udruženje za podršku evrovizijskom nastupu bavi se i promocijom naše muzike i kulture u Evropi, osnovano je 2004. godine po ugledu na četrdesetak isto takvih nacionalnih organizacija, okupljenih pod krovom jedne međunarodne. Svako od njih nastoji da pomogne svom predstavniku na „Evrosongu”, ali tokom godine kontaktiraju internetom, neki se i lepo druže i putuju, jer u klubovima navijača ima i predstavnika onih zemalja koje na „Evrosongu” ne učestvuju.