Kako će Srbija zaista izgledati 2204. godine

Redovni je profesor tri univerziteta godinama studente uvodi u osnove finansija i poslovne finansije, u reviziju i kontrolu, u bankarsko i berzansko poslovanje… Predugačak bi bio spisak svega onoga čime se dr Branko Ž. Ljutić naučno bavi tako da može da meritorno govori o mnogim ekonomskim temama.

Ovog puta nam je fokus na ekonomskim prognozama jer u javnosti kruže različite procene, optimističke, pesimističke, s argumentima ili bez njih... A ekonometrija ili matematička ekonomija je nauka koja se bazira na mnoštvu pretpostavki a one, uz ekspertske intuitivne ocene, jesu sagledavanja šta će i kako biti sutra.

Koliko se ekonometrija kao nauka koristi u ekonomskim prognozama?

„Predviđanje je veoma teško, posebno kada se odnosi na budućnost”, kazao je Nils Bor, nobelovac. Proces ekonomskog predviđanja je vrsta analize podataka koja pruža procene vrednosti ključnih ekonomskih varijabli u budućnosti. Koriste se istorijski podaci, inputi i pretpostavke da bi se kreirao ekonometrijski model. Pre više od tri decenije je u Saveznom zavodu za statistiku Jugoslavije formiran model. Bio je sakriven od očiju javnosti. U suštini je prema ciljnoj stopi inflacije preračunavao ulazne parametre-vrednosti, što vam i nije neki model. Relativno mali broj posvećenih koji se toga sećaju i danas se smeju.

Zbog čega mnoge projekcije iz prošlosti već danas ne važe? Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je objavila da se rast svetske privrede usporava. Glavni rizici su postojano prisutni. Slabi i usporava se rast mnogo više od očekivanja, posebno u Evropi i vodećim zemljama EU.

Jednostavan odgovor je što ekonomisti imaju kratko pamćenje. Ekonomista je stručnjak koji će vam objasniti zbog čega njegove jučerašnje projekcije nisu ostvarene a bio je u pravu. Menadžer je najčešće bogat čovek koji je svoje projekcije realizovao kroz profite i likvidnost a ništa i nikome ne objašnjava. Stacionarne teoreme ekonomskog rasta se ne oslanjaju dovoljno na realne podatke bazirane na empiriji. Stoga tačnost ekonomskih projekcija i predviđanja baziranih ne ekonometrijskom modelu nije etablirana istina tipa svetog pisma.

Uprkos tim procenama, bivši ministar finansija Dušan Vujović nedavno je izneo vrlo pesimističnu prognozu: Srbiji bi trebalo čitavih 185 godina da po realnoj kupovnoj moći stigne 15 starih članica Evropske unije! Nije se potrudio da to obrazloži. Šta stoji iza jedne takve računice?

Ne polemišući lično sa stavom, mogu samo reći da moje iskustvo ukazuje da na prognoze i procene treba gledati kao in a vremenske. Pristalica sam da nam kažu kakvo je vreme bilo juče, i zbog čega je njihova prognoza od prekjuče bila netačna danas. Najbolji lek protiv virusa i bakterija je sunčeva svetlost. Najbolji zaštitnik javnog interesa je otvorena debata. Svakako ne prethodno režirana. Sve je moguće uvek i potrebno preispitivati posebno osetljiva pitanja.

Vujović je izneo tvrdnje da Srbija po nominalnom BDP-u po stanovniku zaostaje čak sedam puta za prosekom starih 15 članica EU, a po realnoj kupovnoj moći to zaostajanje je manje, ali i dalje dosta veliko – oko tri puta.

To nam otvara pitanje da li je i u kojoj meri indikator nominalnog BDP-a po stanovniku reprezentativan. BDP je pokazatelj početka 20. veka, materijalnih resursa i ekonomije. U 21. veku, kada su vam bilansi firmi više od 80% neopipljiva imovina, u eri digitalizacije otvara se u Srbiji i dodatno pitanje. To je pitanje mere u kojoj su statistički podaci reprezentativni. Prisutna je snažna siva ekonomija, nesavršen obračunski sistem i finansijsko izveštavanje. Uz to, za ljude su bitni ne samo materijalni faktori već i kultura, zdravstvo, bezbednost, nauka. Kada prosuđujete o stepenu krivice nekog naroda za njegov ekonomski položaj, uzmite u obzir da u visoko globalizovanom svetu mali narodi nisu sami kovači svoje sreće niti u potpunosti odgovorni za to što ih je snašlo i gde su.

Izjava Vujovića, navedena i mnoštvu medija, uglavnom je ostala bez komentara?

To je sasvim logično i očekivano. Javna debata i koncept zaštita javnih interesa kroz javnost sve manje je prisutna. Nekoliko puta sam pokušao da učestvujem u „otvorenim” javnim debatama, tokom nekoliko decenija. Uvek su mi zahtevali da neko od organizatora proceni da li mogu učestvovati. To nije javna debata. Uglavnom imate ugovorene javne debate, a ovde je moguće da je ugovoreno da je nema. Javnu debatu treba da organizuje neutralna strana, ne svakako ona koja je interesno povezana jer je u konfliktu interesa.

Računa li bivši ministar da niko neće dočekati tu 2204. godinu pa neće biti ni svedoka?

Svakako da računa da je moguće da će je lično dočekati. Stariji je od mene. Ja bih želeo da mogu da je dočekam, ali po onoj Đinđićevoj: „…Videćemo se u vašoj boljoj budućnosti.” Biti ekonomista i ekonomistički obezbediti već sada i odmah i ovde bolju budućnost svoje porodice i vama dragih je značajan poduhvat za pojedinca, ali za većinu koji to nisu uspeli i nije.

Bio je ministar u vladi koja ostvaruje ovakve rezultate a sada o tome priča kao da nema nikakvog udela u tome. Što je hvalio onoliko Vučićevu politiku dok je bio na vlasti? Trenutno zaostajanje za Evropom i novim članicama EU je deprimirajuće veliko, ocenio je Vujović. Ako smatra da je tako, zašto je u vreme dok je bio ministar govorio drukčije, hvalisao se rezultatima. Tada ili sada ne barata činjenicama?

Ljudski je korigovati se i naknadno ocenjivati. Promena ocena pre svega o sebi nije konzistentna, ali jeste ljudska, mada bi Sveti Petar rekao da je na Bogu da sudi, a ne na ljudima. Generalno, najviši funkcioneri EU, MMF-a i Svetske banke ocenjuju pozitivno buduće ekonomske izglede Srbije. To znači da se njihove ocene ne slažu s navedenim. Uzgred, ovakve institucije su veoma oprezne kada govore o budućnosti jer ne žele da ulaze u polemike ovog tipa, što je logično i dobro.

Zašto nije uzeo u obzir da li će stope ekonomskog rasta biti iste ili će nastaviti da rastu, opadaju. Da li će stanovništvo rasti, opadati, spoljna trgovina rasti ili se kontrahovati, investicije isto tako, kamatne stope, novčana masa, budžet, javna potrošnja… Kao da je sveo prognozu više ili manje na gledanje u kuglu, ili u dlan, ili u poruke proročica iz Pitije i baba Vange.

Ne znam kako je to učinjeno. Verujem da odličan matematičar može dati različite projekcije preko modela za projektovanje. Vredi ukazati da ni najbolji ekonomski prognozeri i eksperti svetskog kalibra za kvantitativne finansije nisu predvideli ekonomsku krizu 2008. I niko i ne pokušava da predvidi narednu koja je tu negde i samo čeka da dođe.

Vlada Srbije je od 2014. uspela da stavi budžetski deficit pod kontrolu, da uđe u proces izgradnje institucija i sprovođenju reformi. Da li je moguće brže? Da li će biti brže? U ekonomiji i javnoj debati ste stekli iskustvo posle više od četiri decenije prisustva pa skicirajte realno ekonomsku budućnost Srbije?

Moguće je ubrzati reforme. Po jutru se dan poznaje i najteži je prvi korak na putu od hiljadu milja. Sociolog Ralf Darendorf nam je odavno poručio: „Potrebno vam je šest meseci da dobijete izbore, šest godina da donesete novi ustav, šezdeset i šest godina da stvorite nove institucije.” Sledi faza koja nije tako kompleksna, duboka a to je unapređenje obračunskog sistema kroz ubrzanu harmonizaciju u domenu finansijskog izveštavanja, jačanja finansijskih institucija, suzbijanje poreske evazije i sive ekonomije. Sve su to jednostavniji i izvesniji potezi od prethodnih temelja. Nema dileme da se ide u tom smeru.