Patka sa celerom i druge priče

Kad je Nikola Tesla preminuo, 7. januara 1943. godine, u hotelu „Njujorker”, u frižideru su nađeni neotvorena flaša mleka i poklopljen tanjir sa kriškama jabuke. Ukoliko ovo nekome deluje suviše dijetalno i asocira na osobu koju hrana nije zanimala, valja reći da je poznati naučnik zapravo bio sladokusac, što se da videti i iz njegovog jelovnika. Bostonska pačetina, artičoke holandes, biftek na razne načine, čorba od avokada, gratinirani karfiol, jagnjeći čop, jagode sa kremom od vanile, marinirane dagnje, omlet sa tartufima, samo su neki od specijaliteta omiljenih Tesli, ravnopravno uz ličke pihtije, ličku čorbu od povrća ili cicvaru. Alkohol je pio samo umereno („rakija mi je često valjala u životu”), a sa omiljenim napitkom kafom je, čak, preterivao tako da je prema sopstvenom priznanju to nepovoljno uticalo na njegovo srce. Na kraju je bio prinuđen da se odrekne kafe i deset godina ju je svakog jutra poručivao uživajući samo u njenom mirisu.

Sve ovo saznajemo iz knjige „Jelovnik Nikole Tesle u 60 priča” autora Predraga Puzića (izdavač „Teslina naučna fondacija Srbija”) u kojoj kroz kratke priče vezane za hranu upoznajemo gastronomsku stranu naučnika koji je, posle tradicionalne zavičajne ishrane u Lici, imao prilike da proba različite kuhinje – nemačku, češku, mađarsku, francusku i najzad američku. Iz svake je poneo nešto omiljeno, dok je za vino govorio da je ono u Njujorku „sto puta gore nego u Parizu“. Kroz kratke priče saznajemo da je njegova majka Georgina pripremala knedle od šljiva, masnicu, uštipke, a božićne gozbe u njegovom detinjstvu nisu mogle ni da se zamisle bez pečenog praseta. U Gracu, gde je studirao elektrotehniku, posebno je uživao u češkim knedlama prelivenim bešamel sosom i posutim sitno sečenim bademom, a u maloj skrajnutoj gostionici prvi put je probao kadaif, ali ponekad nije mogao da odoli a da ne poruči palentu sa kiselim mlekom i maslacem u jednom svratištu čiji je vlasnik bio iz Bosne.

Kad je postao slavan i bogat u SAD, redovno je odlazio u renomirani njujorški restoran „Delmonico’s”, koji je tada bio kultno stecište bogatih i poslovnih ljudi, kao i umetnika, sportista, glumaca, a gde su se, uz uobičajene bifteke i šnicle, na meniju nalazila neobična jela, jastozi i poslastice. U njegovom društvu viđani su Mark Tven, Radjard Kipling, Džozef Pulicer, Džon Astor, Antonin Dvoržak. Često je pozivan na poslovne večere, bankete, rođendanske proslave, putovao je po Americi, sretao mnoge poznate ljude.

U 48. priči pod nazivom „Patka s celerom” autor Predrag Puzić piše: „Tokom boravka u hotelu 'Valdorf Astorija', Tesla bi za ručak kao glavno jelo uzimao poveće parče pečene govedine... Međutim, kasnije je njegova ljubav postala jagnjetina... Posebno je uživao u rolovanoj jagnjetini, punjenoj tvrdim ovčijim sirom i listovima spanaća. Podsećala ga je na zavičaj kad se pripremala samo o velikim crkvenim praznicima. Na krševitu Liku. Njegov jelovnik sastojao se i od mladih pilića nadevenih orasima prethodno potopljenim u marinadu od belog vina, meda i karanfilića. Jedno je vreme od sve živine poručivao samo pečenu patku. Za ovo jelo imao je svoj recept koji je kuvar morao da poštuje...”.

Uprkos tome, u godinama kada se odrekao i kafe, Nikola Tesla je praktikovao i vegetarijanstvo i tvrdio da „to da mi možemo da živimo na biljnoj hrani nije teorija, već dokazana činjenica”. Njegov jelovnik u poznim godinama podrazumevao je belanca od četiri kuvana jajeta, mleko i krišku hleba za doručak, „ništa” za ručak, a za večeru supu od celera, morsku ribu, „mnogo svakakve zeleni” i jabuku.

Vegetarijanstvom, šetnjama na svežem vazduhu i odricanjem od kafe, objašnjavao je i svoju tajnu dugog života. Ali u njegovom vegetarijanstvu je bilo mesta za mleko koje je svrstavao u najkorisnije namirnice. Otuda i ona flaša mleka u njegovom frižideru koja je pronađena kad je umro.