Nacionalističke elite su stvorile državu bankomat

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Makedonsko izborno telo prvi put će se suočiti sa izborom za predsednika države između tri univerzitetska profesora. Kandidat vlasti je Stevo Pendarovski. Gordanu Siljanovsku Davkovu podržava opozicija s VMRO-DPMNE na čelu (ujedno je to i prvi put da se za ovu državničku funkciju u Makedoniji kandiduje žena). Kao i ona, Blerim Reka je formalno nezavisni kandidat, s podrškom albanske opozicije – Alijanse za Albance i pokreta Besa.

Reka je bio ambasador u EU na predlog albanske partije DUI. Dolazi iz ugledne porodice. Roditelji su mu, takođe, univerzitetski profesori i publicisti.

Da li motive za kandidaturu možemo potražiti u vašoj izjavi: „Samo s makedonskim kandidatima, bez ijednog Albanca, ovo multietničko društvo rizikuje da postane monoetnička država. Albanci bi, u tom slučaju, bili samo glasači, ne i sa pravom da budu birani?” Zašto tako mislite kada albanski politički subjekt ima odlučujuću ulogu u državnom i političkom životu Severne Makedonije?

Moj motiv je i ono što mogu ja uraditi za državu i za bolju budućnost građana. U pravu ste da albanski politički subjekti imaju ulogu, ali nemaju kandidata – Albanca, čime su elektoratu ostavili da bira između dva kandidata iste nacionalnosti iz dve najveće makedonske partije. Moja nezavisna kandidatura je i doprinos departizaciji i deprivatizaciji države. U drugoj dekadi 21. veka bilo bi apsurdno da jedino partije imaju monopol partijskog kandidovanja. Kao nezavisan kandidat, koji ne pripada niti jednoj partiji niti je iste nacionalnosti kao ostala dva kandidata, mislim da moja kandidatura može biti zdrava za demokratiju u zemlji, kao vid ravnoteže ili korekcija politike ostalih grana vlasti, kako ne bismo dobili jednopartijsku i jednonacionalnu dominaciju u državi.

Da li u drugom krugu očekujete podršku makedonske opozicije?

Ne bih spekulisao hipotetičnim procenama. Pošto sam nezavisan kandidat, očekujem glasove svih građana, a ne podršku partija.

I među Makedoncima i među Albancima postoji visok stepen polarizacije.

Da li se takvim odnosom mogu ostvariti evroatlantske integracije i institucionalizacija Prespanskog sporazuma, kao i Zakona o jeziku, koji nije potpisao predsednik Đorđe Ivanov?

Moja platforma je platforma ujedinjenja. Bez interetničkog i bez intraetničkog konsenzusa unutar države ne mogu se sprovesti strateški evroatlantski ciljevi. Građanima se godinama prodavao komercijalni nacionalizam i tenderski patriotizam kao opijum za prikrivanje koruptivnih afera. Zadojeni kvazinacionalističkom propagandom, građani su zaboravljali koruptivne skandale autora „velikih nacionalnih ideja”. Ti isti „veliki branioci nacionalnih ideala” uvek su pronalazili zajednički jezik u nezakonitim transakcijama, plaćanim našim porezima. Takozvane nacionalističke elite stvorile su državu bankomat, a masovnim iseljavanjem poslednjih godina na putu smo da, bez pravne države, završimo u praznoj državi.

U čemu vidite rešenje odnosa Beograda i Prištine i kako se to može odraziti na Makedoniju?

Posle skoro tri dekade postkonfliktne tranzicije, Berlinski proces je šansa za evropeizaciju Balkana kako regionalni problemi ne bi balkanizovali Evropu. Učlanjenje svih zemalja zapadnog Balkana u EU jedini je mogući integracioni model, s obzirom na tradicionalne rivalitete između pojedinih suseda. Time bismo izbegli veto prvog učlanjenog u EU na prijem ostalih.

Spor Beograda i Prištine je ključan za stabilnost Balkana. Verujem da je nova srpska državna elita naučila na greškama svojih prethodnika, od devedesetih godina prošlog veka. Kosovo se oslobodilo Srbije. Vreme je da se i Srbija oslobodi Kosova. Nezavisnost Kosova je nepovratan proces i za Srbiju bi bilo bolje da u Kosovu ima dobrog suseda umesto protivnika. Nije na meni da delim savete jednoj Srbiji, koja ima toliko dugu državnu tradiciju, kao i administrativni kapacitet neophodan za integracioni proces za EU, ali mislim da Srbiji treba jedan De Gol, koji će prihvatiti novu realnost i zatvoriti istoriju koja joj ne dâ da korača u budućnost. Ni za nas nije bilo lako zatvoriti sporove sa našim susedima, Grčkom i Bugarskom, ali smo gledali u budućnost. Nažalost, Balkan ima suficit prošlosti, a deficit budućnosti.

Kako ocenjujete odnose Severne Makedonije i susednih zemalja?

Došlo je vreme da region zatvori ratnu stranicu i otvori novo poglavlje. Dobri međususedski odnosi su preduslov da jednom zauvek odstranimo neslavnu etiketu „bureta baruta”. Kao predsednik, radiću na tome da sa susedima nemamo nijedan jedini problem. S Grčkom i Bugarskom smo nesuglasice prevazišli potpisivanjem dva bilateralna dogovora. Verujem da ćemo ih i sa Srbijom, s kojom imamo izvrsne odnose, još više unaprediti. Sa Republikom Kosovo i Republikom Albanijom nemamo otvorenih pitanja i imamo odlične bilateralne odnose.