Junakinja svog života i našeg doba

Grozdana Olujić (1934–2019) bila je mudra, svestrano obrazovana i dostojanstvena žena, književnica koja je od pedesetih godina prošloga veka pisala u stilu senzibiliteta moderne evropske proze, unoseći iskustvo egzistencijalizma, ali i oblike subverzivnosti „suvišnog čoveka” u prozu. Svojim romanima pomerala je tematske prostore, a sa prva četiri romana u dahu je izazvala ideološka komešanja: „Izlet u nebo”, „Glasam za ljubav”, „Ne budi zaspale pse”, „Divlje seme”. Njene knjige čitaoci su prihvatali, a prevodioci prenosili na nekoliko desetina jezika sveta, čineći je jednom od naših najprevođenijih autorki. Bila je školski pisac, a kritičari su je prećutkivali. Književno-istorijska i sociološka istraživanja treba još da pokažu razloge njenog okretanja od romana u korist autorske bajke. Njen povratak prozi obeležila su dela „Glasovi u vetru” (za koje je dobila NIN-ovu nagradu kritike) i „Preživeti do sutra” – izdanje štampano prvi put posle 60 godina u „Plavom kolu”, „Srpske književne zadruge”. Ovaj izdavač prošle godine objavio je Sabrane romane Grozdane Olujić u šest knjiga.

Literarni odgovor na dominaciju moćnih, na traženje odgovora o drugačijoj stvarnosti, dao je njenim junacima pečat krhkosti u potrazi za sobom i za višim istinama života. Njeni ljudi najveća su tajna, ne samo za svet, već i za sebe, boreći se sa unutarnjim protivrečnostima. Njihove sudbine prenesene su na film i u pozorište.

Grozdana Olujić nije pripadala književnim grupama, živela je povučeno, posvećena porodici i pisanju. Samo njeni bližnji znali su za „male” udarce koje je trpela tokom decenija, a o kojima se nije javno izjašnjavala. Jedna od tih nepravdi je izbegnuta dodela nagrade „Miloš Đurić” povodom njenog dugogodišnjeg projekta „Antologije indijske poezije”. Držala se istočnjačkih istina o nepostojanju smrti, nepropadljivosti pravednih ljudskih nastojanja, koja ako ne u svetu, bivaju ostvarena na neki drugi način, i u drugom obliku, izjednačena i poravnata u opštem kruženju u svetu. O tome govore romani, ali i autorske bajke Grozdane Olujić, koje podjednako progovaraju o lepoti i surovosti sveta, o nepravdama totalitarne svesti i eteričnim bićima koja prevazilaze ovozemaljsku skučenost. Sećanje je ono što nas određuje kao ljude, a sloboda je dostižna za one koji su spremni da prevaziđu sopstvena ograničenja, u to je verovala Grozdana Olujić.

Ovo su samo neka od zapažanja sa jučerašnje komemorativne svečanosti održane u Francuskoj 7, u Udruženju književnika Srbije, u Beogradu, na kojoj su učestvovali Zorana Opačić, Dragan Lakićević, Radivoje Mikić, Petar Pijanović i Aleksandar Jovanović.

Posle komemoracije Grozdana Olujić je sahranjena u Aleji zaslužnih građana Novog groblja.