Zaraženi Evrovizijom

Početak proba učesnika ovogodišnjeg Evrosonga doveo je u glavni grad naše zemlje puno fanova ove muzičke manifestacije. Ljudi sa svih krajeva sveta došli su da isprate ovogodišnja dešavanja na Evroviziji. Ako znamo da direktan prenos ovog muzičkog takmičenja prati nekoliko stotina miliona gledalaca širom sveta, onda i ne čudi što ovih dana u Beogradu imamo priliku da se vidimo i upoznamo sa evrovizijskim fanovima sa gotovo svih kontinenata.

Grci, Izraelci, Šveđani, Rusi, Englezi, Irci, Islanđani, Italijani… svaki dan imaju mnogo „posla”. Idu na konferencije za medije, na probe u Areni, druže se i razmenjuju svoja evrovizijska znanja i iskustva. Glavni zadatak im je da se što više istaknu a o Evrosongu znaju gotovo sve. „U malom prstu” imaju istoriju Evrovizije i u svakom trenutku su spremni da vam izdeklamuju pobednike u proteklih pedesetak godina, kažu ko je, primera radi, 1969. oštećen za pobedu, koji su najveći skandali, ko je napravio najbolji šou…

Svako od njih je došao u Beograd pod punom „ratnom opremom” – tu su zastavice, kape i majice sa likovima njihovih favorita ili čak izjavama ljubavi određenim takmičarima… Neki dolaze i odeveni samo u zastave svojih zemalja. Grabe se za promotivne diskove svojih favorita, sve bi uradili za autogram ili sliku svog ljubimca.

Jedan od estonskih fanova, koji nigde ne ide bez kapice, kaže nam da već sedmi put dolazi na Evroviziju. Ne želi da prekine dugu i lepu tradiciju.

– Od 2002. godine kada se Evrovizija održavala u Estoniji redovno idem na ovo takmičenje. Pošto sam predsednik estonskog fan kluba, ovo je i lepa dužnost. Mislim da sam prvi put gledao Evroviziju 1993. godine kada je moja zemlja počela da učestvuje.

Dvadeset četvorogodišnji Estonac, međutim, smatra da je Evrovizija ove godine prevelika. Dve nedelje je za njega previše.

– Što se tiče moje zemlje, mislim da naše šanse rastu. Probe idu odlično, ali estonski predstavnik nije moj lični favorit, jer mislim da je neko drugi iz naše zemlje trebalo da ode na Evroviziju.

Čuo je sve pesme koje se takmiče i ističe da su njegovi favoriti Švajcarska, Grčka, Island i Švedska.

– Sviđa mi se i belgijska pesma, a kada je u pitanju Srbija, moram da kažem da mi se prošlogodišnja numera „Molitva” više sviđa od pesme „Oro”.

Za predsednika estonskog fan kluba organizacija Evrovizije je vrlo dobra. Iako je prvih dana bilo nekih problema, sada je sve u redu.

– U Beogradu je vreme super. Baš je toplo i to mi se sviđa. Grad je veoma interesantan i razlikuje se od gradova u Estoniji. Podseća me pomalo na Istanbul, pomalo na Atinu, čak i Kijev.

Holanđanin Denis Hajnen, koji je uspeo da dođe na Evroviziju kao član, ni manje ni više, nego makedonske delegacije, oduvek je bio fan Evrovizije. Nije ni sanjao da će uspeti da dođe u Beograd i izbliza posmatra omiljeno muzičko takmičenje.

– Evroviziju gledam od 1980. kada sam imao samo osam godina. Teško mi je da kažem zašto toliko volim Evrosong. Sviđa mi se sve – pesme, šou program, volim da razmenjujem mišljenja sa drugim obožavaocima… Ne mogu da verujem da sam konačno ovde, po prvi put u životu, i divno mi je! Sve je dobro organizovano, ljudi su veoma ljubazni, grad je lep.

Holanđanin izdvaja numere predstavnika Ukrajine, Jermenije, Nemačke, naravno svoje zemlje, Portugala, a ističe da mu je i Srbija jedan od favorita.

Patrik Rosel iz Švedske, koji je spojio lepo i korisno, jer je ovde u svojstvu fana ali i novinara, bio je prvi put na Evroviziji u Kijevu pre tri godine.

– Od tada sam se potpuno zarazio Evrosongom i bio sam na svakom sledećem. Mislim da sam prvi put gledao ovo takmičenje 1990, kada sam imao samo šest godina. Obožavam Evroviziju i sve u vezi sa ovim događajem mi se sviđa – takmičenje, pesme, televizijska istorija, geografske odrednice koja se svake godine menjaju…

Rosel ima i svoje favorite za sva vremena. Izdvaja pre svega hrvatsku predstavnicu Danijelu koja se takmičila 1998. sa numerom „Neka mi ne svane”. Što se tiče ovogodišnjih favorita, najveći utisak ostavlja njegova zemljakinja Šarlot Pereli i čak smatra da ona ima šanse da ponovi uspeh iz 1999. godine kada je trijumfovala na Evrosongu.

– Nadam se da će pobediti po drugi put. Čuo sam sve pesme, i osim Švedske sviđa mi se i Laka iz BiH. Siguran sam da Laka ima dobre šanse i da će se plasirati među prvih pet. Ako govorimo o pesmi Jelene Tomašević moram da priznam da nije ostavila neki utisak na mene. Doduše, možda je nisam čuo dovoljno puta – kaže nam Patrik Rosel i dodaje da je organizacija takmičenja odlična, da su svi divni prema njima...

Nemac Matijas Peterman koji radi za ESC Radio, evrovizijski veb radio, ovo takmičenje voli jer, po njegovom mišljenju, oličava suštinu Evrope.

– Imate različite jezike na Evroviziji, a tu je i raznolikost muzičkih žanrova. Ona se očitava i ove godine, jer imamo neke džez pesme, zatim rok numere, čak i neke komičare kakav je Dastin iz Irske. Evroviziju pratim još od 1975. godine. Ne znam baš apsolutno sve, ali znam mnogo toga o ovom takmičenju. Jedna pesma mi je omiljena – u pitanju je numera „Uma Flor de Verde Pinho” Portugalca Karloša do Karma. Ali ima još numera koje sam voleo i dan-danas volim. Iako toliko dugo pratim Evroviziju, prvi put sam bio u prilici uživo da je vidim pre dve godine u Atini, a bio sam prošlog maja u Helsinkiju.

U odnosu na finsku prestonicu, Beograd mu se više sviđa, pre svega zbog sunca i lepog vremena. Primetio je i da su ljudi prijateljski nastrojeni i da će sve učiniti da pomognu.

– Iako mnogi ne govore engleski, trude se da pomognu iz sve snage. Kada sam pre neki dan na kiosku hteo da kupim sendvič, prodavac nije znao ni reč engleskog, ali svi ostali su se „polomili” da bi mi nekako pomogli. Stvarno su svi divni i Beograd će mi ostati u lepom sećanju kao divno iskustvo.

Poznavalac Evrovizije iz Nemačke otkriva nam da će, skoro sigurno, pobediti ruski pevač Dima Bilan. Velike šanse daje i Ukrajini, čak i Srbiji.

– Pesma Jelene Tomašević sličnog je muzičkog stila kao i vaše numere prethodnih godina. Mislim da je to zbog toga što je Željko Joksimović komponovao njenu pesmu. Plašim se da će moji zemljaci, predstavnici Nemačke, završiti pri dnu evrovizijske tabele, ali ne zbog pesme, već zbog sistema glasanja koji nije fer. Znate, ključ u pobedi je dijaspora i oni ne glasaju jednom već po deset puta, a ovde ili bilo gde drugde nema Nemaca koji bi bili takvi entuzijasti i glasali više puta. Zato mislim da neke zemlje imaju prednost u tom smislu. No, ove godine nemamo nikakve šanse jer pesma nije dovoljno dobra!

Ljubitelji Evrosonga koji su u Beograd stigli iz daleke Australije nisu svakodnevna pojava. Zato smo iskoristili priliku da popričamo i sa Alisterom Birčom, radijskim novinarom.

– Stvar koja ne sme da se izgubi iz vida jeste da je Australija zemlja doseljenika. Imamo ljude iz Holandije, Engleske, Litvanije, Hrvatske, Makedonije i mnogih drugih tačaka na zemaljskoj kugli. Imamo i sve brojniju libansku zajednicu, čija se zemlja ne takmiči na festivalu ali je Evrosong veoma popularan.

Vezu između etničke heterogenosti i Evrosonga u njegovoj domovini, radijski novinar sumira na sledeći način:

– U Australiji imamo TV program koji je potpuno posvećen manjinama. Kada se približi Evrosong to momentalno postaje centralna tema, jer je to izuzetna prilika za zabavu i vreme kada svako u Australiji počinje da maše zastavicama svoje otadžbine. Naravno, nemamo pravo glasa, ali razgovori sa rođacima u matici uglavnom kao temu imaju za koga da se glasa.

Pričajući o svojoj ulozi u medijskoj pokrivenosti Evrosonga, Birč kaže:

– Ja sam zaposlen na radio stanici koja je deo „Ej-Bi-Si” mreže, grupe od 50 radio stanica orijentisanih ka mejnstrimu. U Beogradu snimam intervjue, konferencije za medije i puštam pesme, koje postavljam na veb-sajt, odakle ga mogu preuzimati sve radio stanice u mreži. Pošto je u pitanju veoma dug i skup put, u poslednjih deset godina sam prisustvovao na poslednja tri finala. Ovogodišnja konkurencija je izuzetna, vraća se fokus na samu muziku, a ne na propratne detalje. Ovaj festival je bio izuzetan, ali je tokom devedesetih prošao kroz krizu devedesetih, kada je bilo previše „la la la” pesama. Drago mi je da ljudi opet ozbiljnije shvataju Evrosong.

Otkrivajući svoje favorite, Australijanac kaže da mu se dopada hrvatska pesma:

– I bugarska kompozicija je vrlo inovativna i ne bi me začudilo da sledeće godine idemo u Sofiju na finale. Osim španske pesme koja je loša, sve ostale pesme su kvalitetne. Zemlje koje automatski ulaze u finale godinama šalju drugorazredne izvođače. Što se tiče omiljene kompozicije, to je „Volare” Domenika Modunja. Svi misle da je ABBA najuspešnija u istoriji Evrovizije, ali Modunjo je uspeo i u Americi sa svojom pesmom, što je san za evrovizijske izvođače. Imamo primere nekih pevača koji su uspeli tamo da naprave karijeru, ali ne sa evrovizijskom pesmom. Osim „Volare”, često puštam u svojoj emisiji Džonija Logana. Da li ste znali da je Džoni Logan rođen u Australiji? Australija ima svoje evrovizijske tajne.

-----------------------------------------------------------

Obožavamo Mariju

Azerbejdžanac Ruslan Ismailzade priča nam da u njegovoj zemlji vlada veliko interesovanje za Evroviziju. Kao veliki entuzijasti osnovali su i fan klub, a zahvaljujući pomoći države doputovali su u Beograd.

– Moram da vam priznam da sam propustio polaganje mature samo da bih došao na Evrosong, jer obožavam ovo takmičenje. Ovo je prvi put da sam na Evroviziji i super mi je. Sviđaju mi se i pesme, mislim da je napravljen odličan izbor. Ćuran Dastin je fantastičan. Ali, imam svojih pet glavnih favorita i to su Jermenija, Azerbejdžan, Švedska.

Pominje i našu pesmu „Oro”, ali priznaje da mu je Srbija prošle godine bila glavni favorit sa numerom „Molitva”. Čak je i glasao za Mariju Šerifović, a radio je i na njenoj promociji u Azerbejdžanu. Obožava Mariju a želeo je i da napravi fan klub posvećen isključivo našoj pevačici.

– Ja sam čuo i sve pesme sa vašeg nacionalnog izbora i više mi se svidela pesma „Zavet” „Bjuti kvinsa”, od numere „Oro” Jelene Tomašević – izričit je bio Azerbejdžanac i odmah krenuo u akciju! Zapevao je iz sve snage: „O golube, golube, kao zavet sveta…”

– Ne znam stihove dalje ali mi se mnogo sviđa – sa ushićenjem kaže Ruslan i dodaje da mu se u Beogradu najviše sviđa reka Sava.

-----------------------------------------------------------

Druženje na žurkama

Šveđanka Marija Niklafeson došla je u Beograd da bi pisala za švedski veb sajt posvećen fanovima Evrovizije. Ovo takmičenje prati još od polovine osamdesetih i pesma „Det Lige Det” danskih predstavnika „Hot Eyes” iz 1984. godine je njen favorit za sva vremena.

– Čula sam i sve pesme koje se takmiče u Beogradu i najviše mi se sviđaju švajcarska i rumunska pesma. Mislim i da je naša Šarlot Pereli sjajna i ponosna sam na nju. Možda čak i ima šanse da ponovo trijumfuje. U Beogradu ostajemo do sledeće nedelje, kada se završi finale. Iako sam ovde tek nekoliko dana, veoma mi se sviđa. I baš je vruće, za razliku od Švedske. Lepo je biti ovde, odlični su uslovi za rad, a i „Juro klub” mi se sviđa. Prostor je fenomenalan i već smo bili na nekoliko žurki i super smo se proveli. Družimo se i sa ostalim fanovima na tim žurkama i sigurna sam da će mi ovi trenuci zauvek ostati u sećanju.