Žrtva

Slučaj trinaestogodišnje devojčice iz Pirota, koja je četiri sata trpela seksualno zlostavljanje svojih vršnjakinja, koje po brutalnosti konkuriše video-snimcima iz zloglasnog iračkog zatvora Abu Graib, po mnogo čemu uznemirava duhove javnosti.

Medijski analitičari ističu da je veoma teško identifikovati šta je u celoj priči morbidnije – da li činjenica da su akteri ovog seksualnog zlostavljanja trinaestogodišnje devojčice, od kojih tri neće krivično odgovarati jer imaju manje od 14 godina, ili podatak da direktor više od nedelju dana ćuti i ne obaveštava javnost o ovom slučaju jer „čeka da se sve slegne”? A kada konačno progovori, on daje izjave koje su u opoziciji sa zdravim razumom – devojčice su dobile strogi ukor nastavničkog veća jer su uzorni đaci i ovo im je prvi prestup.

Da li je slučaj ove devojčice stravična potvrda teze da tehnološka revolucija jede svoju decu i dokaz da „Veliki brat” koji vreba iz kamerica mobilnih telefona nikoga ne ostavlja bezbrižnim u razmišljanjima da li će trenuci uživanja ili poniženja ostati deo intime ili osvanuti na nečijem mobilnom telefonu, „Ju-tjubu” ili na nacionalnom dnevniku.

Ko ne veruje u ovu tezu, neka se priseti glavnih junakinja video-spota „Kosovo za patike”, koje su bile snimljene kamericom mobilnog telefona kako iza kulisa protestnog mitinga pljačkaju prodavnice sportske opreme i bile uhapšene ubrzo nakon objavljivanja video snimka na „Ju-tjubu”.

A gde se u celoj ovoj priči nalazi trinaestogodišnja devojčica, glavni akter mobilnog „dokumentarca” koji bi u televizijskom programu bio zabranjen za prikazivanje onima ispod 18 godina?

Ona prolazi kroz tri kruga pakla – nakon brutalne seksualne torture, sledi strašno saznanje da je video snimak njenog zlostavljanja poslat putem MMS-a celom Pirotu, a potom je imao svoju „premijeru” i na televizijskim dnevnicima i naslovnim stranama tabloidnih medija u Srbiji. Maltretirana i ponižena od strane svojih školskih „drugarica”, a potom izdana od strane društva koje je trebalo da zaštiti njenu intimnost i kazni njene zlostavljače, ona je najsuroviji dokaz teze da agresija i brutalnost ne predstavljaju ekskluzivno pravo punoletnih građana i da je zakon nemoćan da zaštiti maloletne žrtve maloletnih „dželata”.

Povodom objavljenih pornografskih fotografija maloletnica reagovali su Republičko javno tužilaštvo, Savet za prava deteta i NUNS, koji su podsetili medije na zabranu širenja dečije pornografije ali – ogromna psihološka šteta je već načinjena.

Da li je ovo dokaz da smo postali društvo monstruma i da je brdoviti Balkan plodno tle za bujanje svih oblika patologije? Naravno da ne, iz susedne Francuske stiže nam vest da je pariska policija optužila dvojicu dečaka od jedanaest i dvanaest godina da su silovali desetogodišnju sestru jednog od njih i da su te scene snimili na mobilni telefon i prikazivali u svojoj školi. Dečaci su odmah stavljeni u pritvor i izvedeni pred istražnog sudiju, da bi zatim bili smešteni u starateljske porodice – do daljnjeg.

Svako poređenje s„našim” devojčicama je suvišno.