Odlazak predsednika

„Ove godine navršavaju se pune tri decenije otkako sam na mestu najvišeg rukovodioca u našoj zemlji. Moj veliki narod ukazao mi je izuzetnu čast kada mi je pružio priliku da ga vodim kao prvi predsednik nezavisnog Kazahstana.”

Bile su to reči kojima se predsedničke funkcije, koju je dotad obavljao, odrekao Nursultan Nazarbajev, poslednji šef jedne od republika nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, a koji je na tu dužnost stupio još dok je prva zemlja socijalizma postojala u punoj veličini. Vodio je svoju državu punih 30 godina.

Nazarbajev je rođen 6. jula 1940. u Alma-Atiskoj republici. Poreklom iz seljačke porodice, školovao se za inženjera metalurga, ali partijski život ga je odveo u sasvim neočekivanom pravcu. Dospeo je na čelo devete po veličini države na našoj planeti, ali nastanjene s jedva nešto više od 15 miliona stanovnika.

Za Kazahstan koji je predvodio svakako se ne može reći da je tek jedna od bivših sovjetskih republika. Neki od ključnih tehnoloških projekata bivšeg SSSR-a ostvareni su upravo ovde. Među njima projekat „Devičanska polja” iz vremena Nikite Hruščova, a koji je bio usmeren na povećanje proizvodnje hrane u SSSR-u. Ovde je i kosmodrom „Bajkonur”, s kojega i danas ka zvezdama kreću rakete ruskog svemirskog programa. Tu se u sovjetska vremena nalazio i prvi poligon za ispitivanje nuklearnog naoružanja. Dodajmo i da je Kazahstan izuzetno bogat naftom i gasom, što ga čini privlačnim za najveće svetske energetske mešetare.

Nursultan Nazarbajev bio je jedan od najoštrijih protivnika raspada Sovjetskog Saveza. Kao uspešan poslovni čovek čak je bio planiran i za funkciju predsednika vlade u socijalističkoj zajednici. Prema nekim izvorima, kada su lideri Rusije, Ukrajine i Belorusije, 8. decembra 1991, potpisivali Bloveški sporazum, kojim su stavili tačku na postojanje SSSR-a, Nazarbajev nije pozvan na ovaj istorijski događaj. Strah potpisnika da bi on mogao eventualno da spreči ili omete pomenuti čin učinio je da ga o svemu obaveste tek po okončanju istog.

Odmah po objavljivanju vesti o povlačenju Nazarbajeva počeli su da se javljaju „dušebrižnici”. Neki kao da su tek tada shvatili kojim energetskim blagom raspolaže Kazahstan. U SAD su već počele priče o tome kako ne bi trebalo dozvoliti da isto padne u ruke Rusiji ili Kini. Naglašava se i činjenica da preko Kazahstana ide važan koridor kojim se američka vojska u Avganistanu snabdeva neophodnom opremom. Eventualno blokiranje tog puta moglo bi veoma loše da se odrazi na položaj i dejstva SAD u ovom delu sveta.

Nazarbajev ne napušta sasvim politički život u svojoj zemlji. Zadržaće funkciju predsedavajućeg Saveta bezbednosti, koja je doživotna. „Biću s vama i služiti vam do svog poslednjeg dana”, poručio je.

U znak poštovanja prema bivšem predsedniku, odlučeno je da se prestonica Kazahstana preimenuje u – Nursultan.