Suficit u budžetu ugrožava stabilnost ekonomije

Saglasno monetarnoj teoriji, svaki oblik suficita u budžetu nanosi štetu nacionalnoj ekonomiji. Nesumnjivo je da stav ovog oblika izgleda neprihvatljiv. Razlog je u činjenici da smo bez rezerve prihvatili nedobronamerne tvrdnje sa najviših mesta da suficit u budžetu predstavlja izraz ekonomske efikasnosti. Uverili su nas ovom paradigmom da se time iskazujemo kao dobri domaćini koji svoje rashode drže pod kontrolom. Međutim, istina je na drugoj strani. Ukoliko težimo održivom razvoju, onda budžet mora da bude u ravnoteži, ili u blagom minusu. Neosnovano je da se od privrede i stanovništva oduzima deo njihovih profita i zarađenog novca i time onemogućuje njihova investiciono razvojna politika i povećanje blagostanja. Na taj način, pozitivan budžet neće doprineti smanjenju, nego povećanju makroekonomskih neravnoteža.

Neprikosnoveno je pravilo monetarne politike da se putem regulisanja obima novčane mase i njenog korišćenja primarno utiče na ostvarivanje pozitivnog spoljnotrgovinskog bilansa i održavanje inflacije na prihvatljivom nivou. Ako ekonomska politika nije utvrđena u pravcu ostvarivanja tih ciljeva, onda sa gledišta monetarne teorije nije neophodno da budžet uopšte postoji. U tom slučaju bi njegova funkcija bila potrebna samo za socijalne odnose. To, drugim rečima, znači da, ako država ne mora da teži prvenstveno povećanju izvoznih prihoda, kao što je slučaj kod niza zemalja koje ostvaruju enormne prihode od izvoza nafte, onda ona može da finansira celokupnu unutrašnju potrošnju samo emisijom novca do granice ostvarivanja umerene inflacije. U tom slučaju, porezi nisu neophodni, ili bi mogli biti krajnje simbolični. Nasuprot tome, ako je cilj da se ostvari ili poveća neto efekat spoljnotrgovinskog bilansa, onda se mora smanjiti deo potrošnje putem nasilnog oduzimanja novca od privrede i stanovništva. To je osnovna ekonomska funkcija poreza. Smisao takvih najčešćih mera je da se taj deo umanjene potrošnje usmeri u razvojne izvozne projekte. U tom slučaju se javlja korisna ekonomska funkcija budžeta. U suprotnom, negativan spoljnotrgovinski bilans vodi povećanju nepovoljnih deviznih kredita, prezaduženosti i bankrotstvu.

Zavisnost likvidnosti države od inostranih kredita znači istovremeno gubljenje sopstvene suverenosti i put ka dužničkoj krizi. U svetlu tih činjenica sasvim je evidentno da se suficitom u budžetu ugrožava stabilnost ekonomije i deluje protiv razvoja izvozne privrede. Kada se ističe da svaka zemlja mora da pokriva sopstvene rashode, onda to ne znači da budžet mora da bude u suficitu, nego da je neophodno da se ostvaruju izvozni prihodi koji omogućuju pokriće svih oblika domaće potrošnje.

A što se tiče uplata budžetskih dinarskih sredstava za otplatu glavnice i kamata po osnovu javnog duga, treba imati u vidu da se time duboko i izuzetno opasno ugrožava i podriva ekonomski razvoj. Kada Narodna banke Srbije primi taj novac, on za nju ne predstavlja bilo kakav novi izvor kapitala, jer ona takav kapital može da stvori administrativnim postupkom. Krajnje je besmisleno i štetno oduzimati novac od poreskih obveznika za takvu njegovu krajnju beskorisnost.

Dr sc. ek. Srećko Ugrin,
specijalista za bankarstvo, Beograd